Širom sveta belobradi deka u crvenom odelu širi radost i donosi novogodišnju čaroliju. Prodavci i filmadžije zadovoljno trljaju ruke jer svaki proizvod ili ostvarenje sa njegovim likom garantuje profit, a milioni dece nestrpljivo iščekuju da zavire u svoje poklone ispod jelke koje im je baš on ostavio. I zato: Deda Mraze, deda Mraze, ne skreći sa staze!
KO JE U STVARI DEDA MRAZ
Legenda kaže da je omiljeni deka velikog srca koji svima koji su bili dobri proteklih dvanaest meseci ostavlja poklone ispod jelke, spuštajući se kroz dimnjak, nastao iz starih religija germanskih i slovenskih naroda, a najviše je inspirisan životom i delom Svetog Nikole, hrišćanskog episkopa koji je živeo u četvrtom veku. Iako o njemu ne postoje precizni istorijski podaci, on je navodno postao poznat po svojim dobrim delima i kao zaštitnik dece, što je kasnije poslužilo za stvaranje lika Deda Mraza. Prema jednoj verziji holandski imigranti nastavili su da obeležavaju njegov dan kada su osnovali u Americi koloniiju Novi Amsterdam, koju su kasnije Englezi preimenovali u Njujork, a običaj darivanja pomerili za Božić.
Sveti Nikola je vremenom preimenovan u Deda Mraza ili Dedu Božićnjaka, a prava afirmacija njegovog lika i dela počela je 1823. godine kada su jedne njujorške novine objavile pesmu Poseta svetog Nikole, koju je napisao Klement Klark Mure a predstavila je sveca koji leti iznad krovova kuća na sankama koje vuku irvasi, ulazi kroz dimnjak i nosi torbu punu igračaka. Karikaturista Tomas Nast upotpunio je sliku Deda Mraza sa belom kosom i bradom, koji najviše podseća na onog kakvog ga mi danas znamo, kada je 1863. objavio seriju ilustracija u magazinu Harper vikli. U crvenom odelu pojavio se na božićnim čestitkama 1885. godine, a njegov lik i delo dodatno je popularisala knjiga za decu Lajmana Frenka Boma Život i avanture Deda Mraza iz 1902. koji mu je dodelio razne pomoćnike, dom u Smejućoj dolini Hohaho i devet irvasa, a Deda Mraz je stekao besmrtnost. Širenje ideje naročito je potpomognuto kroz crteže Hadana Sandblama na božićnim reklamnim posterima Coca Cole iz 1930- ih, uz koju se i danas Deda Mraz najčešće vezuje, iako ova kompanija nije bila prva koja je njegov izgled koristila za reklame.
A GDE ŽIVI DEDA MRAZ?
O tome koliko je Deda Mraz popularan, možda najbolje govori i to što mnoge severne zemlje tvrde da živi baš na njihovoj teritoriji. Prema severnoameričkoj tradiciji, Deda Mraz živi na Severnom polu sa kućom čiji je poštanski broj H0H 0H0. Takođe postoji grad pod imenom Nort Pol na Aljasci u kome se nalazi turistička atrakcija poznata kao Deda Mrazova kuća. Poštanska služba SAD koristi pošatnski kod ovog grada 99705 kao svoj promotivni poštanski broj za Deda Mraza. Međutim, Norveška tvrdi da Deda Mraz živi u mestu Drobak, u Danskoj govore da on živi na Grenlandu u blizini ostrva Umanaka, u Moskvi već dvanaest godina postoji i posebna škola za Deda Mraza koji radi sa decom a njegov zvanični dom nalazi se u gradu Veliki Ustjug, a možda najrasprostranjenija je legenda da on živi u Laponiji, najvećoj i najmanje nastanjenoj provinciji na severu Finske. Polovinom prošlog veka grupa Finaca došla je na ideju da se podigne selo Deda Mraza, a finska pošta otvorila je malu ispostavu na polarnom krugu gde svake godine stižu stotine hiljada pisama, a oni koji su ih posalali sa povratnom adresom dobijaju natrag razglednicu sa žigom Severnog pola.
SLAVNI DEDA MRAZOVI
Najslavniji deka na planeti poslužio je kao inspiracija za nastanak brojnih knjiga i filmova, ali i pokretanje čitave jedne industrije koja zarađuje milione na njegovom liku koji je simbol praznične čarolije. Holivudski glumci Tom Henks i Alek Boldvin pozajmili su svoj glas Deda Mrazu u filmovima The Polar Express i Rise of the Guardians, ali glumci koji su ga oživeli na velikom platnu imaju posbeno mesto u srcima gledalaca. Tim Alen je sa lakoćom ušao u njegov lik i napravio karijeru igrajući u u trilogiji The Santa Clause, dok je Lesli Nilsen odigrao Deda Mraza koji boluje od amnezije u popularnom TV filmu Santa Who 2000. Tri godine kasnije, glumački veteran Edvard Asner u ostvarenju Elf dočarao je Deda Mraza koji je na Severni pol slučajno poveo dete koja se sakrilo u njegovu vreću sa igračkama. Iste godine, omiljeni dečiji lik prvi put je prikazan u potpuno drugačijem svetlu u filmu Bad Santa. Sam naslov govorio je da ovaj put neće biti reči o dobrodušnom deki crvenog odela i obraza, jer je bivši muž Anđeline Džoli, Bili Bon Tornton, imao ulogu lopova i prevaranta koji se svake godine pred Božić udružuje sa svojim prijateljem kako bi izveli specijalnu prazničnu prevaru u šoping molu. Džordž Vendt vratio je veru u starog, dobrog Deda Mraza u filmu Santa Baby iz 2006. godine, ali je prikazan i kao porodični čovek koji je zahvaljujući svojoj ćerki uspeo da podeli sve poklone i sačuva Božić. S druge strane, Džon Gudman je u rimejku The Year Without a Santa Claus prvobitno odbio da isporuči igračke na Badnje veče, jer je mislio da deca više ne veruju u njega, ali se ipak predomislio. Dvostruki dobitnik Zlatnog globusa Pol Điamati glumio je Nika Klausa u filmu Fred Claus u kome su njegovog zločestog brata Freda igrao Vins Von, a naišao je na odlične reakcije kod publike. Glumac Pol Sorvino koji se proslavio ulogom u seriji Zakon i red oživeo ga je u nastavku Santa Baby 2 bio je spreman da preda svoje dužnosti ćerki koju je igrala Dženi Makarti. Popularni glumac Boda Ninković često je tokom karijere oblačio čuveni crveni kostim da bi obradovao najmlađe, a doskorašnji direktor i glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić sa velikim zadovoljstvom svake godine je u ulozi Deda Mraza da bi podelio novogodišnje paketiće deci zaposlenih na svojoj televiziji.
ZAŠTO SLAVIMO NOVU GODINU I KITIMO JELKU
Antropolozi i pojedini teoretičari smatraju da se prelazak iz stare u novu kalendarsku godinu, slavi već četiri hiljade godina, a da su sa tim prvi počeli u Vavilonu. Najstarija proslava najluđe noći zabeležena je u Mesopotamiji pre dve hiljade godina a obeležavala se sredinom maja. Međutim, sam mesec januar koji označava ulazak u Novu godinu nije postojao sve do 700. godine pre nove ere, kada je drugi rimski kralj Numa Pompilije dodao prva dva meseca kalendaru, a navodno je Julije Cezar 36. godine p.n.e. odredio 1. januar za početak Nove godine. Zanimljivo je da je za katolike i protestante novogodišnja noć uspomena na Svetog Silvestra, 34. papu nakon sv. Petra i prvog koji je preminuo prirodnom smrću 31. decembra 335. U srednjevekovnoj Evropi Nova godina se nije obeležavala, jer se smatrala ostatkom paganskih verovanja, a prvi januar i javna proslava vraćeni su tek 1582. u Gregorijanskom kalendaru. Iako su se običaji, kao i meseci u kome se obeležava ulazak u narednu godinu menjali kroz istoriju, ovaj dan uvek se vezivao za okupljanje porodice uz svečanu trpezu, međusobno darivanje i lepe želje za budućnost. Tako na primer u Španiji veruju da je tog dana dovoljno pojesti dvaneset zrna grožđa za sreću, u Norveškoj je obavezan puding sa bademom, a na Kubi se u ponoć jede dvanest grejpa zbog verovanja da će onome ko ih sve potamani doneti sreću. Danci za proslavu razbijaju tanjire ispred kućnog praga prijatelja a Italijani bacaju stare stvari kroz prozor, dok u Brazilu nose belu odeću koja simbolizuje mir. Japanci tokom decembra održavaju Bonekai zabave kojima žele da ostave loše stvari za sobom a u Grčkoj se 31. decmbra jede torta sv. Vasilija u kojoj se krije novčić. Kada je kićenje jelke u pitanju, jedno od najzastupljenijih tumačenja je da su Nemci prvi uveli taj običaj u XVI veku, a da je sve poteklo od rodonačelnika protestantizma Martina Lutera. On je navodno šetajuci jednom kroz šumu bio oduševljen svetlucanjem zvezda kroz grane jela, pa je posekao jedno drvo i odneo ga kući a na grančice je zakačio svećice. Ovaj ritual popularizovan je kasnije širom Evrope i Amerike, a na našim prostorima raširio se polovinom XIX veka. Ukrašavanje jelke se kod hrišćana obavlja u susret najradosnijem prazniku Božiću a darovi ispod nje su podsećanje na dan rođenja Isusa Hrista dok zvezda na vrhu simbolizuje ljubav prema njemu.
Iako možda ne verujete u moć Deda Mraza i razne rituale za početak naredne godine, pokušajte da se bar za trenutak, kada smo već preživeli smak sveta, prepustite prazničnoj čaroliji i uživajte u vremenu sa najbližima, a nama ostaje da vam samo poželimo: Srećna Nova godina!
DOMAĆE ZVEZDE U NOVOGODIŠNJOJ NOĆI
Popularni glumac Ivan Bosiljčić otkrio nam je da je za svoju jedanaestomesečnu ćerku Ninu ove godine bio Božić Bata, kao i da će predstojeće praznike provesti u krugu porodice, baš kao i pevačica Dragana Mirković koja je slavila sa najmilijima u Beču. Ceca Ražnatović je posle australijske turneje odlučila da u novogodišnju noć uđe sa ćerkom Anastasijom i sinom Veljkom, koji će na žurci u njihovoj vili proslaviti i šesnaesti rođendan. Jelena Karleuša dočekala 2013. u društvu supruga Duška Tošića i ćerkica Atine i Nike u njihovom porodičnom domu na Dedinju. Dok je njegova supruga Ana nastupala u vili Jelena, vaterpolista Nikola Rađen je zbog povrede čuvao njihove ćerke kod kuće. Emina Jahović slavila je sa sinovima i suprugom Mustafom u Turskoj a potom će porodićno ići na skijanje, a Saša Kovačević bio je u Beogradu sa devojkom Jovanom Jocić. S druge strane voditeljka Suzana Mančić 31. decembra bila je u Sankt Petersburgu zajedno sa verenikom Simeonom Ocomokosom, Seka Aleksić na turneji po Australiji sa suprugom Veljkom, dok je glumac Radovan Vujović sa devojkom Anjom Alač Novu godinu dočekao u Londonu. Pevačica Severina Vučković otkrila je da uživa u praznicima a naročito Božiću koji je provela sa sinom Aleksandrom i svojom porodicom.
- Sećam se da mi je i kao devojčici najdraže bilo vreme praznika. Kitili smo jelku dva meseca pre Božića jer je meni to bio divan ritual. Igrala sam se ukrasima, ovčicama, mama je uvek stavljala prirodnu travu pod bor, a mi smo bili presrećni. Jedva čekam videti svog Aleksandra kako uživa u tome. Ova godina bila je najlepša u mom životu, a jedino što u 2013. želim jeste puno zdravlja mom sinu, mojim bližnjima i sebi – rekla je Severina za Večernji list, koja je najluđu noć provela radno, jer je nastupala u klubu Magacin. Lepa Brena je posle tri decenije prvi put zapevala u Beogradu u Geneks impuls holu gde je i njena porodica bila na okupu, jer je na nastup iz Amerike došao i pastorak Filip Živojinović. Nataša Bekvalac pevala je na Trgu u Zaječaru, Zdravko Čolić u Budvi a Željko Joksimović u Valjevu sa Anom Bekutom, dok je Ana Nikolić posle nastupa na splavu Bollywood tradicionalno zaputila na odmor na neku egzotičnu destinaciju.
Piše: Jelena Kulović
