Za razliku od najnovijih uloga smotanog pijaniste, teroriste i švalera, privatni život glumca Vuka Kostića trenutno nije ispunjen intrigantnim dramskim obrtima. Ove nedelje postao je tridesettrogodišnjak, a Isusove godine dočekao je samo nekoliko dana pre nego što se na rođendan njegove devojke Jelisavete Orašanin (23) navršila dvogodišnjica njihovog zabavljnaja. Vuk ne krije kako sa svojom devojkom svakodnevno uživa u strasnoj vezi, naročito otkako su otpočeli zajednički život. U intervjuu za Story umetnik otkriva…
Story: Zašto su vas reditelji komada Boing, boing i Ženski orkestar videli kao odgovarajućeg glumca baš za te uloge?
- To je velika sreća za mene jer me mahom gađaju role loših momaka, ozbiljnih heroja, mračnih tipova i ubica. Još od filma Mala noćna muzika i uloge u predstavi Transilvanija, dugo nisam igrao u komedijama. Boing, boing je vodvilj i u tom komadu igram plejboja i ženskaroša koji se viđa sa tri stjuardese. Čak ni Čarli Šin ne živi tako. (Smeh)
Story: Pošto vaš junak na kraju ostaje sa jednom stjuardesom, da li je poruka komada kako od života ne bi trebalo tražiti previše?
- Treba tražiti mnogo, ali ne treba sve uzeti. Vodvilji inače govore o ljubavnim obrtima, prevarama i nemaju poruku kao ozbiljni komadi, osim što se pohlepa na određeni način uvek na kraju kažnjava. Tvrdica ostaje bez para, ljubavnik bez većine ljubavnica...
Story: Sa vama u komadu igra i vaša devojka Jelisaveta Orašanin. Da li vam je to bila otežavajuća ili olakšavajuća okolnost?
- To je bilo divno, zanimljivo mi je i drago da igram s njom. Ona glumi moju služavku koja me maltretira, a ni ja njoj ne ostajem dužan.
Story: Pošto odnedavno živite zajedno da li Jelisaveta za vama sređuje nered i kod kuće?
- U našoj kući zna se red. Za razliku od ambijenta u predstavi Boing, boing gde služavka ima zadatak da uklanja dokaze o preljubama, mirise, prljavu posteljinu, poklone, podvezice...
Story: Glumite i u predstavi Ženski orkestar u Narodnom pozorištu. O kakvoj je ulozi reč?
- Igram smotanog pijanistu koji je venčan sa svojim klavirom i živi u ljubavnom trouglu sa ženom i ljubavnicom.
Story: U tom komadu igrate sa poznatom ekipom iz nacionalnog teatra čiji su članovi Sloboda Mićalović i Ivan Bosiljčić nedavno postali i vaši prijatelji...
- To je divno pojačanje. Boba je moja drugarica iz detinjstva koju mnogo volim i poštujem, a Boske je divan i pristojan momak… Njih dvoje prava su pozitivna injekcija ansamblu Narodnog pozorišta.
Story: Nedavno ste se oprobali kao reditelj muzičkog spota za pesmu Onu moju koju izvodi Tropiko bend. Imate li ambicija da i dalje razvijate taj talenat?
- Nisam razmišljao o tome. Pravio sam i svoju televizijsku emisiju, volim da se igram i zabavljam na taj način. Kratka forma mi je zanimljiva i smatram kako sam sarađujući sa tropikancima čija mi se pristojna kafanska pesma baš dopala svoju bujnu maštu iskoristio na adekvatan način. Kao čovek koji poznaje kafanu, lako sam se snašao u ulozi reditelja.
Story: Vaša izjava interpretirana iz jedne TV emisije o tome kako bi za vas bio izazov da igrate homoseksualca u međuvremenu je podgrejala mišljenja da vi zapravo priželjkujete takvu ulogu…
- Ne znam ko je šta razumeo i kako je ko preneo moju izjavu. Govorio sam samo o raznovrsnosti likova koje mogu da igram, budući da sam u godinama kad imam toliko toga da pružim. Voleo bih da se oprobam u raznim ulogama. Ne bih odbio angažman zbog lika koji treba da dočaram, već samo zbog loše napisane uloge. Ako je to super, nema razloga da je odbijem zato što je lik, recimo, homoseksualac
Story: Jeste li u vezi sa Jelisavetom otišli formalnu stepenicu više?
- Nismo. Super se zabavljamo, živimo zajedno i lepo nam je.
Story: Kako ste proslavili dvogodišnjicu veze?
- Dve godine naše veze navršilo se 13. novembra na dan Jelisavetinog rođenja. Tim povodom nismo pravili slavlje, već je ona žurkom proslavila svoj rođendan, a ja svoj i slavu Sveti arhangel Mihailo obeležavam ove nedelje.
Story: Čini li vam se da su vam se neke stvari u vezi desile ishitreno ili ste postepeno gradili odnos ljubavi i poverenja?
- Uživamo i sve ide svojim tokom, što je izuzetno lepo.
Story: Hoće li uskoro biti svadbe?
- Čitajte Story pa ćete videti. (Smeh)
Story: Planirate li ponovo da odete na zimski romantični odmor sa devojkom?
- Još ne znam šta će nam sve obaveze dozvoliti, ali planiram da otputujem na Mokru goru, kao i na neko skijanje, a možda odemo i na more.
Story: U međuvremenu počinjete da snimate i film u italijanskoj produkciji u kome igra dosta srpskih glumaca...
- U njemu tumačim teroristu, a ta uloga, hvala Bogu, zahteva dosta scena pucanja i prevrtanja automobila na krov. Ne krijem kako to volim da radim. U istoj produkciji već sam igrao komandanta specijalnih terorističkih jedinica i već su upoznati sa mojim veštinama u baratanju oružjem. Opet sam negativac, ali i ovo je sjajna uloga.
Story: Zahteva li se od vas znanje italijanskog jezika?
- Nekoliko puta sam glumio i na italijanskom, ali većinu scena ipak sinhronizuju njihovi glumci u Italiji.
Nikola Rumenić
