Katarina i Aleksandar Rašić: Julija liči na tatu

1
Dok opisuje svoje prve dane majčinstva samo mesec dana nakon porođaja, pevačica Katarina Rašić evocira uspomene na trenutak kada je prvi put u naručje uzela svoju ćerkicu i otkriva koliko je ona zahtevna kao beba
Katarina i Aleksandar Rašić, Foto: Luka Šarac
Katarina i Aleksandar Rašić, Foto: Luka Šarac

Pevačica Katarina Rašić (33) osamnaestog oktobra na svet je donela ćerkicu Juliju koju su ona i njen suprug Aleksandar (28) dobili nakon pet godina braka. Mesec dana otkako je postala majka, Katarina uživa sa svojom novom porodicom u Italiji gde njen suprug igra košarku u klubu Montepaschi Siena.

- Spavam po sat-dva dnevno i to samo pre podne jer je Julija uvek budna od tri do sedam ujutru. Imam sreće što spava preko dana, kada i jede. Mirna je kao beba, pa često odlazimo u duge šetnje, a na ruku nam ide i to što je vreme u Italiji zaista predivno. Izgleda da naša beba ne voli noć, pa čim padne mrak, odmah poludi – s osmehom priča Katarina koja se porodila u Sijeni gde trenutno živi sa suprugom.

- Kada je nemirna, a ja ne znam da li ima grčeve ili je muči nešto drugo, proveravam pelene, da li je gladna, stavljam joj termofor i tako redom po celu noć. U početku je bilo obrnuto, noću je bila mirna i čim sam se ponadala da će spavati kad i mi, ispostavilo se suprotno – opisuje Katarina koja se s posebnim emocijama seća porođaja.

- Porodila sam se bez epidurala, što je iskustvo koje menja život! I opet bih, ako mora tako, jer taj bol se brzo zaboravi, ali osećaj i sećanje na ceo taj dan nikada. Još kad su mi bebu stavili na grudi, onako malu, sa pupčanom vrpcom koja nas još spaja, to osećanje vredno je milion dolara – ushićeno prepričava pevačica kojoj punu podršku oko bebice pruža suprug Aleksandar. Pored svih svojih obaveza prema klubu, ovaj košarkaš uspeva da svaki slobodan trenutak provede sa svojim devojkama.

- Ovde su svi bili divni prema meni, počevši od lekara, pa preko ostalog bolničkog osoblja. Jedini problem predstavlja mi to što nemam nikakvu stručnu pomoć jer u Italiji nije praksa da patronažne sestre nakon porođaja dolaze kući. Trenutno mi je u gostima moja mama koja mi  mnogo pomaže, ali kada ona bude morala da se vrati kući, moraću da smislim neki drugi vid pomoći. Inače, čudno mi je to što se Aleksandrovi saigrači ovde ne druže međusobno, zbog čega nam je bilo mnogo bolje u Litvaniji gde smo prethodno živeli – zaključuje Katarina koja na pitanje na koga bebica liči kao iz topa odgovara: Julija liči na tatu!

Ksenija Konić

 

makonda-tracker