Retko koji srpski sportista se lako odlučuje da Evropu zameni Azijom, ali upravo takav slučaj je sa odbojkašicom Ivanom Nešović (24). Pošto je više sezona bila kapiten Crvene zvezde, a potom sa uspehom branila boje italijanskog Asistela, prošle godine odbojka ju je odvela u Južnu Koreju, a potom i Japan, gde se i privatno i profesionalno pronašla. Ona sada igra za Denso Airbiz iz Nišio Sitija. Iako živi hiljadama kilometara daleko od rodnog grada, porodice i prijatelja, ova sportistkinja trudi se da se navikne na život u ovoj za nas dalekoj zemlji. Ma koliko da joj je teško, ona stvari gleda s lepše strane trudeći se da uživa u sitnicama koje životu daju smisao.
- Došla sam ovde, ali ne kao sportista koji želi da odigra sezonu i prođe kao kofer po svetu, već kao neko ko želi sve da upije, tako da mi ništa ne smeta i na sve sam se navikla. Pratim šta Japanci rade i sigurna sam da neću pogrešiti. Jedina stvar na koju se još navikavam jeste reciklaža. Dobila sam knjižicu koju sam naučila napamet jer postoji nekoliko kesa različitih boja za razne materijale, a one se bacaju određenog dana u određeni sat. Trudim se da poštujem pravila i ako se nešto stavi u pogrešnu kesu, to đubre ostaje u stanu. Naravno, zbog toga što su precizni, oni su i vrlo uspešni. Male stvari vuku velike i to je srž uspeha – kaže Ivana koja je godinama sanjala o tome da živi u Japanu, ali bez obzira na sve, nostalgija je i dalje prisutna.
- Uvek se setim Nepovratne pesme Mike Antića i tada mi bude lakše. Ne osećam veliku nostalgiju jer je sve postalo dostupno putem interneta i na taj način u kontaktu sam sa svim ljudima koje volim. Ali, kada počnu da mi nedostaju ulice i Kalenić pijaca, mama ode sa kamerom napolje i sve mi to snimi. Imam malo slobodnog vremena, treniram po ceo dan, ovde se živi u autobusu i avionu. Teško je razumeti ovakav tempo.
Jedna od najučestalijih tema u Japanu jeste cunami koji je pogodio tu zemlju u martu prošle godine. Ivana je tada bila u Evropi, ali se po dolasku uverila kakve je strašne posledice on iza sebe ostavio.
- Naučila sam sve o cunamiju. Svuda imaju izlaze za beg i oni su označeni slikom zelenog talasa koji poklapa čoveka… Zaista nije svejedno kada pogledate u njih. Već su me upozorili na to da živim u jednom od najtrusnijih područja i kako će s vremena na vreme dolaziti do tektonskih poremećaja, ali nijedan zemljotres još nisam doživela. To mi se stalno mota po glavi, pa ga čekam kao Novu godinu.
Kao posledica cunamija, u Japanu se prošle godine desila i nuklearna katastrofa, a srpskoj odbojkašici odmah su predočili neka pravila kojih bi trebalo da se pridržava.
- Jasno mi je stavljeno do znanja kako ne smem previše da boravim na kiši. Ipak, oni se više ne boje, ali su oprezni i razmišljaju o tome. Pre nekoliko dana doživela sam najjaču kišu i vetar u životu. Bila sam u kolima i kada sam pitala šta se dešava, oni su mirno prokomentarisali: Prolazi tajfun preko Okinave, prestaće... Bila sam zapanjena kako su se navikli na sve vremenske neprilike – zaključuje Ivana koju je Azija u potpunosti očarala.
Moni Marković
