O tome ću misliti sutra izgovorila je glumica Vivijen Li u kultnom filmu Prohujalo sa vihorom, koji je postao ženska biblija mnogo pre Sex&City. Skarlet O’Hara bila je idol dvadesetog veka, a i danas je smatraju jednom od najintrigantnijih filmskih likova ikada. Ova Britanka koju opisuju najlepšom damom sa Ostrva od najranijih dana bila je žena granica koja je u svakoj situaciji davala sve od sebe. Volela je strasno i po svaku cenu, nije prezala od prezira okoline i imala hrabrosti da se suoči sa svima. Međutim, ono čemu nikako nije mogla da parira bilo je psihičko oboljenje. Na samom početku karijere dijagnostikovan joj je bipolarni poremećaj zbog kojeg je izgubila mnoge velike projekte, prijatelje, dostojanstvo i ljubav svog života.
Vivijen Meri Li je rođena 5. novembra 1913. u Dardžilingu, u Britanskoj Indiji, u porodici Ernesta Hartlija, britanskog oficira u indijskoj konjici, i Gertrude Robinson, Irkinje jermenskog porekla. Bila je jedinica i to joj je i omogućavalo da ima potpunu podršku roditelja. U Indiji je sa porodicom živela do svoje šeste godine, a nakon toga preselila se u Britaniju. Vivian se prvi put pojavila u pozorištu sa tri godine recitujući pesmicu u majčinoj glumačkoj amaterskoj grupi. Roditelji su je već 1920. godine poslali na školovanje u manastir u Engleskoj. Pored zanimanja za književnost, ona je igrala balet, svirala čelo, klavir i aktivno učila i govorila strane jezike. Otac joj je pomogao da se upiše na Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti u Londonu. Krajem 1931. upoznala je Herberta Lija Holmana, trinaest godina starijeg advokata. Venčali su se 20. decembra 1932. godine, ona je napustila studije i ubrzo je rodila ćerku Suzan Ferington. Ove promene nisu je sputale u glumačkim planovima. Ubrzo nakon porođaja, Vivian se vratila na započete studije glume koje je završila u rekordnom roku. Prijatelji su je predložili za manju ulogu u filmu Stvari izgledaju bolje, što je bio njen filmski debi, a nakon toga je svoje ime Vivijen Holman promenila u Vivijen Li.
Nakon uloge u predstavi Maska vrlina 1935. godine, Leigh je dobila sjajne kritike, a tada su usledili intervjui i novinski članci. Ovom ulogom očarala je i mladog, oženjenog glumca koji je harao londonskim pozorišnim scenama prvenstveno zbog svoje lepote i talenta - Laurence Oliviera. Ljubav se, i pored svih objektivnih prepreka, rasplamsala. Čak i pre nego što ga je upoznala, govorila je kako će postati njegova žena, iako je već bila u braku. Dok su glumili ljubavnike u filmu Vatra iznad Engleske, između Olivijera i Vivijen razvile su se simpatije, a posle snimanja započeli su i vezu. Svedoci tog vremena tvrde da su njih dvoje bili najlepši i najzaljubljeniji par. U tom periodu, ona je pročitala roman Margaret Mičel Prohujalo sa vihorom i rekla agentu da je predloži za ulogu. Posle je isticala: Sama sam se angažovala za ulogu Scarlett O'Hare. Toliko se pričalo o filmu pre samog snimanja da je pitanje izbora glumaca postalo gotovo od društvenog značaja. Ipak je uspela da trijumfuje na kastingu, a lik je uvežbavala tako što je satima pred ogledalom ponavljala replike. Nakon premijere koja je bila pravi hit, mnoge žene su je oponašale, neki su je oslovljavali sa Skarlet, a ona sama je zbog ove uloge postala mit. Kritičari i reditelji koji su davali komentare poput Lepotica čija je zanosna lepota često znala zaseniti njene vrtoglave uspehe kao glumice i Potpuna glumica sprečena lepotom. Ona sama je govorila: Ljudi misle da ako izgledaš prilično zgodno, ne znaš da glumiš, a budući da je meni stalo jedino do glume, mislim da lepota ne može biti veliki hendikep ukoliko stvarno želiš da izgledaš kao lik kojeg tumačiš, a koji nije kao ti. Bilo kako bilo, ovo je bila njena životna uloga, a u isto vreme Olivier je igrao u Orkanskim visovima. U tom periodu njih dvoje su vladali svetom. Među deset Oskara koje je osvojio film Prohujalo sa vihorom, bila je i nagrada za najbolju glumicu koju je osvojila Vivijen.
Četrdesetih godina počele su da se dešavaju situacije koje su loše uticale na njeno duševno zdravlje. Menjala je raspoloženja i ubrzo stekla reputaciju teške i nerazumne osobe. Čak je bila hirovita i na snimanju Vihora. Na to je uticao i loš odnos sa suprugom koji nije hteo da joj da razvod. Sama je smatrala da nikada neće moći potpuno da uživa u svojoj sreći koja je izgrađena na dve tuđe nesreće. Ipak, Lari je bio uz nju u svakom trenutku kako bi joj dokazao da se, bez obzira na sve, vredi boriti za svoju sreću. U prilog građenju njihovog bračnog života išlo je i ponašanje njene ćerke i Lorensovog sina, koji su prihvatili svoju maćehu, odnosno očuha kao prave roditelje. Olivijer i Vivien su počeli da žive zajedno, iako su Holman i Olivijerova žena, glumica Džil Esmond, i dalje odbijali da im daju razvod. U međuvremenu, Vivian je rešila nesuglasice sa Holmanom kome je često pisala iz Amerike: Prezirem Holivud... nikad se neću navići na ovo - kako mrzim filmsku glumu! Prohujalo sa vihorom doneo je Vivijen slavu, ali ona je tvrdila: Ja nisam filmska zvezda - ja sam glumica. Biti filmska zvezda, samo filmska zvezda, to je tako lažan život koji se povodi lažnim vrednostima i publicitetom. Glumice dugo traju i uvek se nađe divnih uloga. U februaru 1940. godine, Jill je dala razvod Olivieru, a i Holman je potpisao papire o sporazumnom raskidu braka.
Posle toga, Olivie i Li venčali su se u Kaliforniji, a na svečanosti su bili prisutni samo njihovi kumovi Ketrin Hepebern i Garson Kanin. Sledećih godina bračni par je obilazio kastinge na kojima je Olivijer dobijao uloge, ali ona je bivala odbijana. Zato su zajedno postavili pozorišnu predstavu Romeo i Julija na Brodveju, u nju su uložili svu ušteđevinu, a neuspeh je doneo i finansijsku katastrofu. Vratili su se u Englesku, a Vivijen je 1943. godine putovala severnom Afrikom nastupajući pred vojnicima. Posle nekoliko meseci, usled ogromnih fizičkih napora kako bi zaradila što više novca, razbolela se od tuberkuloze. Ni to je nije nateralo da se smiri pa je u proleće počela da snima film Cezar i Kleopatra. Tada je otkrila da je trudna, ali je ubrzo pobacila. Gubitak bebe doveo je do pada u tešku depresiju. Oni koji su se bavili njenim likom i delom, često su isticali kako je ona žarko želela dete sa Olivierom, ali da to nikada nije priznavala. Tada su počeli da je muče nervni slomovi koje su kasnije psiholozi definisali kao maničnu depresiju. Glumica je često menjala raspoloženja, patila je od nesanice, paničnih napada, bila je često vrlo gruba prema bliskim osobama, vređala ih i čak fizički nasrtala na njih, a zatim im se pokorno izvinjavala šaljući poklone, pisma i cveće sa molbama za oproštaj. Dešavalo joj se čak da je imala seksualne odnose sa potpunim strancima, ljudima koje bi bukvalno pokupila s ulice. Neadekvatno lečenje samo je pogoršavalo situaciju.
Glumica je često silom priključivana na elektrošok terapiju ili su joj davane velike količine sedativa. Ono što je bilo za divljenje jeste da je čak i posle takvih terapija izlazila na scenu i igrala datu ulogu najbolje što je mogla. Njen muž je pričao da je ponekad bila u toliko lošem stanju da su je uloge koje je igrala opsedale, naročito lik Blanche Dubois. Vivian je igrala u pozorišnoj verziji kultne drame Tramvaj zvani želja Tennesseeja Williamsa. Nakon 326 nastupa, angažovana je i za filmsku verziju. Izjavila je za Los Angeles Times: Devet meseci sam u pozorištu bila Blanche Dubois. Sada ona upravlja mnome. Ova uloga joj je donela drugog Oskara za najbolju glumicu, a kasnije je isticala da ju je igranje Blanche odvelo u ludilo. Za vreme snimanja ovog filma pričalo se da je Marlon Brando u tajnoj vezi sa Vivijen. Posle izjave Dejvida Nivena da je video Branda i Lorensa kako se ljube u bazenu njihove porodične kuće, šaputalo se da su njih dvojica u vezi. Li je navodno znala za njihovu aferu. U svojoj autobiografiji, Brando je napisao: Nikada ne bi spopadao Larryijevu piletinu jer je Larry bio izuzetno dobar momak.
Baš u vreme kada su se borili sa teškom situacijom, Olivier je proglašen vitezom, a ona mu se pridružila u Bakingemskoj palati na inauguraciji. Postala je Lejdi Olivire, titula koju je nosila sve do smrti. Olivije je 1948. godine postao i član Saveta reditelja pozorišta Old Vic, a nakon svečanosti on i Vivijen zaputili su se na turneju po Australiji i Novom Zelandu kako bi prikupili sredstva za pozorište. Članovi glumačke družine kasnije su se prisećali nekoliko svađa između para, a najdramatičnija je bila ona kada Vivian nije htela da izađe na pozornicu. Olivier ju je ošamario, a ona mu je uzvratila i opsovala ga pre nego što je otišla na scenu. Pri kraju turneje, oboje su bili iscrpljeni i bolesni, a Olivije je rekao novinarima: Možda ne znate, ali razgovarate sa parom hodajućih leševa. Kasnije je rekao kako je u Australiji izgubio Vivian.
U januaru 1953. godine Vivian je snimala film Slonovski hod sa Piterom Finchom. Ubrzo nakon početka snimanja, doživela je nervni slom pa ju je na setu zamenila Elizabeth Tailor. Olivier ju je vratio u njihov dom u Engleskoj, gde mu je priznala za svoju aferu sa Finchom. Zaljubila sam se u njega – rekla je prevarenom mužu koji je uprkos povređenom egu odlučio da ostane s njom i pomogne joj da se oporavi. Za to su bili potrebni meseci, a zbog te epizode mnogi njihovi prijatelji su saznali za njene probleme. Larryju je čaša bila prepuna, posle dvadeset godina braka i ogromne ljubavi želeo je da stavi tačku na njihovu sve samo ne normalnu vezu. Nije više mogao da podnese sebe pored nje, borbu sa maničnim stanjima svoje Vivian, a ni sukobe sa prijateljima koji su ga osuđivali što sve to trpi. Iako rešen, ipak nije mogao da je ostavi. Odlučio je da ostane, samo još ovaj put. Nedugo potom Vivian je zatrudnela po drugi put, ali se scenario ponovio, opet je pobacila. Pala je u depresiju koja je potrajala mesecima. Kada se oporavila, pridružila se Olivieu na evropskoj turneji koja je prekinuta zbog njenih čestih izliva besa. Bio je to i kraj njihove romance. Po povratku u London, njen prvi muž Herbert Leight Holman, koji je imao veliki uticaj na svoju suprugu, ostao je pored nje kako bi pokušao da je smiri. Vivian je 1958. otpočela vezu sa glumcem Jackom Merivalom koji je znao za njeno zdravstveno stanje i uverio je Oliviera da će se brinuti o njoj. Dve godine kasnije, ona i Laurence su se razveli, a on se oženio mladom glumicom Joan Plowright. Vodili su miran život, imali tri sina, ali Joan nije mogla da parira Vivian ili da je zameni. Bila je suviše jednostavna. Iako nikada više nisu bili zajedno, najlepša Britanka kako je novinari često nazivaju, jednom je rekla: Radije bih proživela kratak život sa Larryem, nego se suočila sa dugim bez njega. Do svoje smrti uz sebe je nosila sliku iz mladosti svog drugog supruga. Njihova ljubav je bila fatalna, verovatno kobna, ali večna.
U maju 1967. godine zdravstveno stanje joj se znatno pogoršalo, a tuberkuloza uznapredovala. Nepunih mesec dana kasnije, u noći 7. jula muž Merival ju je, kao i mnogo puta do tada, ostavio kod kuće kako bi nastupio u predstavi, a kada se u ponoć vratio, zatekao ju je kako spava. Sve je delovalo uobičajeno, međutim kada se pola sata kasnije vratio u spavaću sobu, pronašao ju je mrtvu. Njeno beživotno telo ležalo je na podu pored njihovog kreveta. Pre smrti, ustala je i pokušala da ode u kupatilo, ali kako su joj se pluća bila ispunjena tečnošću, srušila se i ugušila. Merival je odmah pozvao Oliviera koji je, iako je u tom periodu primao tešku terapiju zbog raka prostate, odmah dojurio u rezidenciju bivše supruge. U svojoj autobiografiji, Olivier je opisao gorku patnju kad je shvatio da je više nema. Prisetio se da je zatekao Merivala koji je premestio njeno telo na krevet. Dugo sam stajao i molio je za oproštaj za sva zla koja su se našla između nas Pošto se oprostio od voljene žene pomogao je Merivalu da sredi sve oko sahrane. U jednom delu Londona, nakon bolnog saznanja o odlasku dive pogasila su se sva svetla. Vivian je kremirana, a njen pepeo je prema njenoj želji rasut po jezeru kod kuće u kojoj je živela u Istočnom Saseksu, u Engleskoj. Laurence je nadživeo Vivian tačno dvadeset I dve godine, ali ni to nije bilo dovoljno da je zaboravi I preboli. Leejeva je i posle razvoda ostala Baronica Olivier, a njeni prijatelji su govorili da je do kraja života volela bivšeg supruga. Godine 1987. porodični prijatelj Olivierovih je zatekao Laurencea kako plačući gleda jedan stari film sa Vivien. Kada ga je ugledao, Larry je kroz suze rekao: Ovo je bilo ono pravo. Ovo je bila ljubav.
Moni Marković
