Nemanja Aleksandrov: Od sjaja do očaja i nazad

1
Početak karijere košarkaša Nemanje Aleksandrova ličio je na priče većine talentovanih mladića. Dok su mu svi predviđali karijeru NBA zvezde, prijatelja je bilo na sve strane, ali čin se teško povredio, svi su mu okrenuli leđa
Nemanja Aleksandrov, Foto: Privatna arhiva
Nemanja Aleksandrov, Foto: Privatna arhiva

Tačno pre deset godina, čitav košarkaški svet govorio je u superlativu o novom svetskom čudu koje dolazi sa brdovitog Balkana. Svojim talentom, potencijalom, urođenom motorikom i sjajnim razmišljanjem, Nemanja Aleksandrov (25) osvojio je pre svih NBA skaute koji su se utrkivali da svoje gazde izveste o košarkašu koji će u narednoj dekadi vladati parketima širom Sjedinjenih Država. Već je sve bilo pripremljeno da se Nemanja rukuje sa Davidom Sternom kao prvi pik sa drafta, kada se dogodila prva ozbiljna povreda. Jedan trenutak sudbinski je okrenuo karijeru ovog mladića za 180 stepeni. Operacijski sto, oporavak, loše procene, brojne hirurške intervencije, nove rehabilitacije i tako u krug šest godina. Nemanja je menjao klubove, od FMP Železnika, preko Crvene zvezde, ljubljanske Olimpije i italijanskog Skavolinija, da bi prošle sezone napravio pauzu, potpuno se oporavio i maksimalno spremio za nove izazove u belgijskom gradu Vervijeu, gde će igrati za ekipu Pepinstera. Društvo u novoj sredini neće mu praviti supruga Jasmina, nekada takođe vrlo uspešna košarkašica i srpska reprezentativka koja u Beogradu ostaje zbog poslovnih obaveza.

- Biće nam teško, ali Jasmina je bivša uspešna sportistkinja i zna kako žive profesionalci. Na početku naše veze, imali smo priliku da održavamo našu ljubav na daljinu. Ona je igrala u Francuskoj, Nemačkoj i Grčkoj, a ja u Srbiji i Sloveniji. Meni će njeno prisustvo nedostajati jer je bila konstantno uz mene kada mi je bilo najteže i zajedno smo uspeli da prebrodimo sve moje probleme oko povreda - kaže Aleksandrov koji se svojoj dragoj zakleo na večnu ljubav protekle godine u Vili Jelena. Njihovo slavlje uveličalo je tri stotine zvanica, među kojima i košarkaši Goran Čakić, Dušan Đorđević, Igor Milošević, Uroš Duvnjak, Mile Ilić, Branko Cvetković... Prisutne je zabavljala Marina Višković koja je otpevala njihove omiljene hitove.

Svaki povratak na vrh je težak, možda mnogo teži nego njegovo prvobitno osvajanje. Nemanja je svestan te činjenice, a motivaciju za novi put uspeva da pronađe u inatu kako bi svima dokazao da nije još jedan iz plejade večitih košarkaških talenata koji nikada nisu ispunili očekivanja.

- priznajem da mi nije lako, ali posle svakog pada ili povrede, u meni se rađao sportski inat koji mi je davao snage da prebrodim sve prepreke. Uz sve to, pojavljuje se i velika želja da  košarkaškom svetu dokažem kako je sve ono što se nekada pričalo o meni kao vanserijskom talentu imalo osnovanu podlogu. Dolazak u Belgiju za mene je praktično novi košarkaški početak. Hoću da se nametnem dobrim partijama i želim da ovo bude samo odskočna daska prema Evroligi i jednog dana, zašto da ne, NBA. Još kao mali, doneo sam odluku da košarka bude moj životni poziv - tvrdi Nemanja.

Mladi košarkaš je doživeo sudbinu mnogih naših uspešnih sportista, a sve se svodi na tapšanje po ramenu i instant amneziju. Razmišljanja na ovom podneblju su takva: kada ste najbolji, svi će vas dizati u nebesa, a čim krenu problemi, počinju surove kritike i sve brzo pada u zaborav.

- Samo mali krug ljudi imao je poverenja u mene kada mi je bilo najteže i oni mi još pružaju nesebičnu podršku. U neke sam se duboko razočarao, ali šta je - tu je, život ide dalje. Na vreme sam shvatio kako takve stvari funkcionišu u našem narodu. Sve te silne pohvale, bez obzira na moje tada mlade godine, nisu me ponele u visine, ali ni kada mi je bilo teško, zbog kritika ili nerazumevanja nisam završio u blatu - priča Nemanja.

Aleksandrov se prošle nedelje priključio pripremama belgijskog Pepinstera. Sada u ovom malom gradu neće biti usamljeni Srbin, trener mu je iskusni stručnjak Nenad Trajković, a saigrač doskorašnji igrač Radničkog Dragan Tubak.

- Imao sam tu sreću da u prethodnom periodu individualno radim sa trenerom Trajkovićem pa sam mogao da se upoznam sa sistemom igre i treninga koje on forsira - optimista je Nemanja.

Od sjaja do očaja je put koji se dogodi u sekundi. Vožnja drugim smerom te ulice je vrlo duga i mnogo bolnija. Za Nemanju belgijska epizoda treba da predstavlja uvod u prelepu košarkašku priču u kojoj će dominirati pobede, koševi u poslednjim sekundama, nastup u reprezentaciji i nove titule. Snaga ličnosti, motivacija i želja za napretkom naći će se na iskušenju, a konačan trijumf pokazaće da je Nemanja Aleksandrov pravi beogradski košarkaški biser.

Moni Marković

makonda-tracker