Postavite li pitanje koji je jedan od najuzbudljivijih sportova mnogi, a posebno pripadnice nežnijeg pola, potpuno samouvereno reći će da je reč o automobilizmu. Dokazano je kako brzina povećava lučenje adrenalina, koji sam po sebi stvara osećaj opijenosti u organizmu, a doda li se tome i tostesteron, eto dobitne kombinacije koja opija. Snaga i moć! Listi potrebnih karakteristika, što se tiče najvećeg broja žena, ne treba ništa više dodavati. Svega ovoga svestan je i najuspešniji srpski automobilista Dušan Borković (26), čije ime će u budućnosti zasigurno biti ispisano zlatnim slovima. Poslednju u nizu od šest pobeda u evropskom šampionatu u brdskim trkama Borković je ostvario 5. avgusta na veoma zahtevnoj stazi u Francuskoj i sada ga od osvajanja evropskog trona deli još jedna pobeda. Da bi se ovaj Pančevac popeo u sam vrh sporta, koji u zemlji iz koje potiče nije preterano popularan, bilo je potrebno izdržati i teške trenutke u karijeri.
- Prva veća nezgoda desila mi se u prvoj sezonu kartinga kada sam imao samo devet godina. Prevrnuo sam se na treningu i slomio obe ruke, ali to me nije omelo da nastavim karijeru. Pet godina posle te nezgode ruka mi je zapala pod točak i to mi je definitivno najveća povreda. Desilo se to u vreme bombardovanja, a trka se vozila za Evropski kup u Mađarskoj na granici sa Austrijom i u tom momentu bilo je veliko pitanje da li će mi spasiti šaku. Posle toga imao sam razne sudare i lakše i teže, ali hvala Bogu, nisam doživeo povrede koje bi osujetile moju ambiciju da postanem najbrži i najbolji - priča sportista objašnjavajući da najveću podršku nalazi u porodici. Mada se bavi veoma rizičnim sportom koji je ranije uspešno upražnjavao i njegov otac, Dušanova majka prevazišla je sve strahove i sada može da mu bude pravi kritičar.
- Ona je sve već prošla sa mojim ocem, pa kad sam ja došao na red, to je već bilo viđeno. Kad sam počinjao, bila mi je najveći kritičar, a kako je po struci lekar, mislim da ima veći prag tolerancije za sve moje povrede. Verujem da joj nije lako jer je automobilizam veoma opasan sport - kaže Dušan. Iako je u profesionalnom životu zavisan od brzine, u privatnom, kako ističe, važe potpuno drugačija pravila.
- Nikada u saobraćaju ne vozim brzo. Uvek se pridržavam propisa i puštam da me obilaze jer uživam u sporoj vožnji. Auto je opasno oružje i toga sam najviše svestan. Valjda izbacim svu brzinu iz sebe tamo gde treba, što preporučujem i onima koji ne mogu da se uzdrže od brze vožnje - iskren je mladić koji se osvrnuo i na muško-ženske odnose. Poznato je kako uspešni mladići privlače lepe devojke, a ako se tome doda i činjenica da voze brze automobile, onda je dečko koji se bavi ovim sportom proverena i legitimna lovina.
- Dešavalo mi se da mi devojka priđe samo zbog toga što se bavim ovim sportom. To ne volim jer kao svaki normalan muškarac želim da me devojka zavodi isključivo zbog onoga što suštinski jesam, a ne zbog onoga čime se bavim. Privlačnost je najveća kada je uzajamna. Mislim da je zabluda reći kako muškarci odmah primećuju oku nevidljive vrednosti jer za to je ipak potrebno vreme. Prvo što uočim i ono što me privlači kod žene jeste fizički izgled. Ona koja mi zapadne za oko mora da bude duhovita, iskrena, umiljata, ali i da drži do sebe - kaže Dušan i dodaje.
- Devica sam u horoskopu, jako sam emotivan, ali sam i veliki perfekcionista. Nikada na život sa ženom nisam gledao samo kao na mirnu luku, već pre svega kao na zdrav partnerski odnos u kojem možemo i zajedno da budemo nemirni - zaključuje Dušan.
Moni Marković
