Živela je u doba kada masovni mediji nisu bili razvijeni i uticajni kao danas, žene nisu imale nikakva prava i zbog dešavanja u okvirima međunarodne politike život je bio veoma jeftin. Njen uspeh utoliko je veći. Reči koje je izgovarala daleko su se čule, trudila se da Argentina bude bolje mesto za život ljudi, a njen narod odužio joj se time što ime Evita simbolizuje kult slobode, borbu za prava siromašnih i emancipaciju žena. Maria Eva Duarte de Peron rođena je 7. maja 1919, a umrla je 26. jula 1952. godine od posledica raka materice.
Bila je prva argentinska dama i druga žena latinoameričkog predsednika Huana Perona, što joj je omogućilo da dotakne oblasti za kojima je uvek težila i ispolji talente koje je imala. Kako nas je učiteljica života naučila da iza svakog istaknutog političara stoji žena koja ga inspiriše, tako je i Eva doprinela da se ovakva tvrdnja još jednom pokaže kao tačna. Svet je pamti po nadimku Evita, načinu na koji Latinoamerikanci nazivaju nekog od milošte. O njoj je napisano pet biografija i snimljena su dva filma, od kojih je najpoznatiji onaj pod nazivom Evita u kome njen lik tumači pop ikona Madona, a iz koga datira poznata numera Don’t Cry for Me Argentina.
Ne plači za mnom Argentino, ono što je istina jeste da te nikada neću napustiti, kroz moje divlje dane i moje nestašno postojanje, održala sam moje obećanje, a vi nemojte da se udaljite - reči su pesme koju u filmu Evita poručuje sa balkona vlade.
Životna priča Evite Peron uči nas tome da je put od dna do vrha, od siromaštva do bogatstva i od nepoznate ličnosti do revolucionara i te kako moguć. Ona ga je ostvarila za 33 godine života. Huan Duarte, otac Evite Peron, vodio je paralelan život. Evita je bila peto dete koje je on dobio sa ljubavnicom. Junakinja naše priče prve korake napravila je u siromašnom selu Los Todos, gde jedva da je imala osnovne uslove za život. Otac joj je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada je imala šest godina i već tada njen život postaje surova borba za opstanak jer je majka Huana i danju i noću šila kako bi zaradila za hleb. U svojoj petnaestoj godini, naoružana šarmom i talentom, Evita odlazi u argentinsku prestonicu Buenos Ajres, veliki grad koji nudi ogromne mogućnosti. To je za nju predstavljalo jedini izlaz iz bede, a s obzirom na to da nije bila dovoljno školovana i obrazovana, bez poznanstva koja bi joj pomogla, ovaj je korak za Evu predstavljao veliki izazov.
Tokom 30-ih godina Buenos Ajres su nazivali Parizom u Južnoj Americi, a već na putu do tamo, u vozu, Evita je upoznala tango pevača Agustina Magaldija, svoju prvu kontakt osobu iz sveta umetnosti u koju je nedugo zatim uplovila. Iako visoka malo preko 160 centimetara, mlada Evita važila je za vrlo atraktivnu devojku kojoj je smisao davala unutrašnja lepota oličena u humoru i vedrini. S obzirom na to da je posedovala takve osobine, nije ni čudo što se oprobala u glumačkim vodama. Prvu predstavu pod nazivom The Perez Mistresses odigrala je sa 16 godina, da bi nakon toga usledilo pojavljivanje u sekundarnim rolama manje poznatih argentinskih filmova tog doba.
Evita se oprobala i kao fotomodel, da bi svoje kreativne karakteristike i entuzijazam proširila i na polje radija, gde postaje voditeljka veoma slušanog programa. Poznato je da je 40-ih godina radio bio najrasprostranjenije sredstvo informisanja, a Evita je radeći taj posao osetila kako može da pokrene masu i objedini tuđa mišljenja. U to vreme ljudi su putem radija imali priliku da slušaju drame, a Evita je najzapaženiju rolu imala u ostvarenju u kome tumači lik Marie Valevske, ljubavnice čuvenog istorijskog osvajača Napoleona Bonaparte.
Godine 1943. zarađivala je između pet i šest hiljada pezosa mesečno, što ju je učinilo jednom od najplaćenijih radio-glumica u Argentini. Ona je bila radio-zvezda koja živi u apartmanu instaliranom u jednom od najbogatijih delova argentinske prestonice. S obzirom na to da je stekla mnoštvo prijatelja koji su bili visoko rangirani u svetu politike, Evita ubrzo upoznaje i budućeg muža, a njen život kreće stazom vrtoglavog uspeha.
Tačka prevrata glumačkog i političkog života i viza za put u intrigantnu i enigmatičnu karijeru bio je trenutak kada je upoznala svog budućeg supruga. Eva i Juan Peron upoznali su se u januaru 1944. godine na komemoraciji upriličenoj povodom poginulih u zemljotresu na severu Argentine. Ceremonija je održana u Luna Park stadionu u Buenos Ajresu. Juan Peron je u to vreme vršio proboj ka vrhu političke scene, a na tom putu susretao se sa brojnim preprekama, pa je tako završio i u zatvoru nakon što je tadašnjim vlastodršcima počeo da smeta. Hiljade argentinskih radnika izašlo je 17. oktobra na ulice, a predvodili su ih Evita i Juan, a taj datum i danas se obeležava kao Dan odanosti. Trenutak kada se Eva obratila masi sa balkona vlade ostaje upisan kao jedan od značajnijih u istoriji Argentine.
Par se venčao 18. oktobra 1945, dok je svečanost u crkvi priređena 9. decembra iste godine. Eva i Juan odlaze da žive u kuću u severnom delu Buenos Ajresa i zajedničkim snagama kreću u borbu za prosperitet Argentine. Iako je u to vreme bilo neobično da političar koji sedi u vladi ima ženu koja potiče iz siromašne porodice, Juan je Evu svuda vodio sa sobom, a neretko je i sedela pored njega na sastancima. Još jedan razlog zbog koga su bili osporavani u javnosti bila je i razlika u godinama jer je Juan bio 20 godina stariji od Eve. U tom periodu istaknuti političar počeo je da gradi Evin imidž pokušavajući da odbaci uvreženo mišljenje kako je on njen štićenik i profilišući je u njegovog savetnika. Ubrzo nakon što su objavili da su u braku, tadašnji režim zabranio je emitovanje svih serija i filmova u kojima se pojavljuje Evita Peron.
Ali, to kao da ju je ohrabrilo da se angažuje na drugim društvenim poljima. Ona tada pokreće dnevni radio- program pod nazivom Za bolju budućnost i često emituje govore svog supruga. Evita zajedno sa mužem obilazi sve delove zemlje i postaje prva žena u istoriji Argentine koja javno učestvuje u političkoj kampanji. Prikuplja brojne simpatije onih koji su je ranije slušali na radiju, a iz tog perioda datira i nadimak Evita po kome je i danas poznata. Aktivno je učestvovala u sindikatima, osnovala je fondaciju koja je izgradila hiljade škola i domova za decu širom Argentine, a zaslužna je za uvođenje osiguranja za najsiromašnije slojeve društva. Pored toga, Evita Peron ostaće upamćena i kao veliki borac za prava žena.
Tokom 1947. godine Evita Peron prelazi Atlantik i obilazi evropske zemlje među kojima su Španija, Portugal, Francuska, Švajcarska… - Mi se borimo da imamo manje bogatih, ali i manje siromašnih, vi treba da uradite to isto - poruka je koju je Evita često isticala prilikom političkih govora. Mlada Argentinka prilikom evropske turneje upoznaje se sa papom, kao i drugim istaknutim državnim zvaničnicima. U Parizu nailazi na ponude da bude zaštitno lice čuvenog kozmetičkog brenda Christian Dior, a dobija i mogućnost da nosi nakit Cartier. Eva Peron Fondacija osnovana je 8. jula 1948. godine, a prvu donaciju uplatila je lično ona i to u iznosu od 10 hiljada pezosa. Na hiljade žena zbog nje je počelo da se interesuje za politiku. Evita je oformila prvu veliku feminističku grupu u Argentini koja je brojala više od 500. 000 članica širom zemlje i njen narod naziva je ženskim Che Guevarom. Nije se upuštala u ljubavne afere, bila je verna mužu, a život je posvetila društvenom i političkom angažmanu.
Plavuša koja je postala idejni vođa siromašnih ljudi otkrila je 1950. godine da ima rak materice. Od iste bolesti patila je i Huanova prva žena Aurelia Tizon. Pribegla je intenzivnoj terapiji, ali ovo je bila jedina bitka iz koje je izašla kao poražena. Evita Peron bila je prva žena koja je išla na hemoterapiju, pojam koji je tada prvi put upotrebljen. Tokom 1951. godine svima je bilo jasno da njen život neće dugo trajati, a u to vreme i zvanično dobija nagradu koja je promoviše u Duhovnog vođu nacije. Umrla je tokom večeri, 26. jula 1952. godine. Nakon što je na radiju objavljenja vest da je posle 33 godine prestalo da kuca srce omiljene žene u Argentini, narod je izašao na ulice kako bi joj odao počast.
Programi su prekinuli emitovanje, prodavnice su se zatvorile i grad je utihnuo. Ljudi su asfalt preplavili ružama, a Evita Peron dobila je spomen-ploču u blizini tadašnje vlade. Ipak, možda i najinteresantnija priča u vezi s našom junakinjom odnosi se na dešavanja posle njene smrti, tačnije na premeštanje njenih posmrtnih ostataka. Juan Peron imao je želju da njegova žena bude mumificirana, pa je tako telo supruge odneo kod doktora koji joj je telesnu tečnost zamenio glicerinom.
Argentinski predsednik nameravao je da telo Evite smesti u prostor nalik nacionalnom parku, ali to nikada nije sproveo u delo. Kada ga je opozicija svrgla s vlasti, morao je da napusti Argentinu i tom prilikom reši pitanje gde će ostaviti Evitino telo. Huan Peron je brodom poslao njeno telo u Italiju, gde je ono 16 godina bilo sahranjeno u grobnici pod lažnim imenom. Huan je telo Evite Peron vratio u Argentinu 1973. godine kada je treći put postao predsednik Argentine.
- U celoj Latinskoj Americi samo jedna žena ima tu emociju, odanost i iskrenost koja je uporediva sa Devicom Marijom. U mnogim domovima u Latinskoj Americi slika Evite stoji na zidu pored slike Presvete Bogorodice - citat je iz jedne od biografija Evite Peron.
Priredio: Stefan Tošović
