Životna priča - Doli Parton: Igra sudbine čelične leptirice

0
Uprkos siromaštvu, pevačicu Doli Parton je uverenje da je rođena za zvezdu dovelo na vrh muzičke scene, a želja za flertom do samopouzdanja koje je utkala u svoj srećan brak
Doli Parton, foto: Profimedia, Guliver
Doli Parton, foto: Profimedia, Guliver

Slavna kantri pevačica Doli Parton rođena je 19. decembra 1946. godine donevši svojim roditeljima Robertu Li Partonu i Avi Li Ovens kao četvrto dete veliku sreću. Međutim, bračni par Parton nije se tu zaustavio jer je nekoliko godina kasnije kroz njihovu jednosobnu brvnaru trčkaralo dvanaestoro dece. Iako im je jedan sin umro još kao dete, ostalih jedanaestoro odraslo je okruženo ljubavlju, ali i u velikoj bedi. Tome u prilog govori činjenica da  su doktora Roberta F. Tomasa, koji je gospođu Avi porodio kada je na svet donela buduću zvezdu, platili samo vrećom kukuruza.

S obzirom na to da je kuća porodice Parton, u američkoj saveznoj državi Tenesi, bila smeštena visoko u planinama Great Smoky, buduća pevačica je prvi put videla Afroamerikanca tek kada se spustila sa planine i pošla u školu u gradiću Piegon Forge. U njihovoj brvnari bio je samo jedan krevet u koju je moralo da stane što više braće, dok su ostali spavali na podu. Zidovi su bili oblepljeni starim novinskim papirom, za sto je moglo da stane samo šest osoba, dok bi ostali ručavali gde su stigli. Uprkos svemu, majka im je uvek govorila da, dok su okruženi ljudima koji ih vole i plaštom Božje ljubavi, mogu sve. Tog saveta pridržavala se Doli, ali i njena braća i sestre: Viladin, Dejvid, Denver, Bobi, Stela, Kesi, Rendi, Frida, Flojd i Rejčel. Buduća pevačica oduvek je verovala da joj je Bog namerio nešto više, a budući da je još kao mala pevala i pisala pesme, znala je da će njen životni put biti popločan muzikom. Sa tri godine osmislila je svoju prvu pesmu, a pošto tada još nije znala da piše, majka je na komadu papira zapisala njene stihove. U sedmoj godina već je pisala nove stihove, a sredinom osamdesetih u jednom intervjuu objasnila je kako je tokom života napisala više od tri hiljade pesama. I dalje svakodnevno piše, a jednom je istakla kako u svakom delu kuće ima blokove, olovke i male diktafone da bi mogla da zapiše svoje misli i pretoči ih u stihove. Iako nikada nije naučila da čita note, u srednjoj školi dopustili su joj da svira bubanj u orkestru jer su pretpostavili da je to jedini instrument za koji ne treba biti muzički pismen. Nepoznavanje nota nije joj predstavljao problem, pa je odlično svirala gitaru, čak i sa svojim dugim noktima, potom bendžo, klavir, cimbal, usnu harmoniku i harfu.

Surovo detinjstvo služilo joj je kao inspiracija za pesmu Coat of Many Colours koja joj je ujedno i najdraža iz celog njenog opusa. Mnogi joj nisu verovali, ali je baš u njoj opisala sopstvena okrutna iskustva koja je kao dete iskusila. Naime, budući da roditelji nisu mogli da joj priušte nov kaput, mama joj je od ostataka starih krpa sašila jedan. Kada se potom pojavila u školi, svi su je zadirkivali i ismevali zbog siromaštva. Pošto ispod zakopčanog kaputa nije imala majicu, dečaci su pokušavali da joj otkopčaju kaput, zbog čega je  pobegla plačući, ali majka ju je utešila rečima da iako nemaju dovoljno novca, u njihovoj porodici postoji mnogo ljubavi.

- Obožavala sam da nastupam i sada se samo nadam da svi vi vidite da sam jedna mala devojka sa brda Tenesija koja ispunjava svoje snove svaki put kada stane na pozornicu. Stvarno sam bila blagoslovena što sam imala porodicu koja je u potpunosti podržala moje snove. Za decu je najvažnije da imaju nekoga ko će im biti podrška i reći kako mogu da uhvate i dugu ako žele – govorila je ranije pevačica.

Podršku svoje porodice imala je kada je još kao devojčica pevala duhovne pesme na lokalnim radijskim i televizijskim stanicama. Kada joj je bilo trinaest godina čak je nastupila i u katedrali kantrija Gran Ole Opryju u Nešvilu, gde je upoznala i velikog Džonija Kepa koji joj je savetovao da ne sluša tuđa mišljenja, nego da radi ono što hoće, a to je bilo pevanje i pisanje pesama.

- Sećam se da sam prvi put videla Džonija kada sam imala trinaest godina. Bio je mršav, žilav i samouveren na sceni. Tada sam shvatila šta je to seksualna privlačnost. Samo sam osećala kako se kreće i u meni se nešto duboko pokrenulo. Uzbuđenje, požuda... Nisam baš u potpunosti shvatala šta se dešava – tako je Doli opisala prvi susret sa Kešom s kojim je kasnije postala dobra prijateljica, baš kao i sa njegovom suprugom Džun Karter. Savet koji joj je on dao i podrška roditelja bili su dovoljni da se odvaži i dan nakon što je maturirala, preselila se u Nešvil, prestonicu kantri muzike, gde je upoznala budućeg supruga Karla Tomasa Dena. Kada je već prvog dana otišla u perionicu veša, Karl ju je primetio i potom se dva puta provezao svojim belim ševrolet pik-apom da bi je što bolje pogledao.

- Mlada damo, ovde ćete izgoreti na suncu – prisetila se jednom prvih reči koje joj je Karl uputio.

- Upozorio me je na sunce zato što sam izrazito bleda, a nakon toga smo nastavili da razgovaramo. Dve godine kasnije postali smo supružnici – dodala je pevačica koja mu je odmah objasnila da ona nije domaćica koja će po ceo dan biti u kuhinji, spremati kuću i rađati decu. Istakla je da više od svega želi karijeru. Karl se složio s njenom odlukom, nakon čega je Doli 30. maja 1996. godine pristala da mu bude supruga. Njihov srećan brak traje i danas. Biznismen ne želi da ima bilo kakve veze sa medijima, ne pozira s njom za magazine, nikada nije dao nijednu izjavu, a Doli je istakla kako misli da njen suprug do sada nije došao ni na jedan njen koncert, mada u to nije sasvim sigurna. Samo jednom ju je pratio na dodeli nagrada i bio s njom na crvenom tepihu.

- Bilo je to 1996. godine kada je BMI, nakon što sam snimila svoju prvu uspešnu ploču, proglasio moju pesmu Put it Off Until Tomorrow za najbolju te godine. Karl i ja smo se sredili, on je čak obukao i smoking i odvezli smo se do crvenog tepiha. Izašli smo iz automobila i zajedno prošli pored fotografa, potom ušli u salu, večerali i gledali dodelu nagrada. Kada su prozvali moje ime, otišla sam do podijuma, preuzela priznanje i zahvalila svima. Dok smo se automobilom vraćali kući, Karl se u jednom trenutku samo okrenuo prema meni i rekao: Doli stvarno želim da imaš sve što poželiš i presrećan sam zbog tebe, ali nemoj me više nikada pitati da s tobom idem na neku od ovakvih vražjih stvari. I to je bilo to – otkrila je umetnica.

I dok Karl živi vrlo povučeno i obožava da radi na njihovoj farmi, Doli je eksponirana za njih oboje, a pre nekoliko decenija počele su da kruže glasine kako on uopšte ne postoji, već da ga je pevačica izmislila. Na to se ona često samo nasmeje i ne obazire na takve zlonamerne komentare, a čak je u nekoliko navrata supruga opisala kao divnog čoveka.

- Uvek se šalim da je tajna mog srećnog braka u tome što često nisam kod kuće. Zato je kod nas uvek sve novo. Kada dosadimo jedno drugom ili se malo sporečkamo, Karl me pita: Nigde ne putuješ? Moj suprug je kućni tip, a ja volim da putujem. Uživamo jedno u drugom kada smo zajedno, a imamo vremena i da odvojeno radimo šta želimo. U potpunosti verujemo jedno drugom i on uvek zna da ću se vratiti kući. Ujedno smo i prijatelji, što smatram ključnim za naš opstanak. Znam da ćemo zauvek biti zajedno ili dok jedno od nas ne umre. A nadam se da ćemo zajedno otići s ovog sveta jer će biti previše teško i tužno onom koji ostane bez svoje druge polovine – opisala je Doli.

Iako je pevačica jedna od malobrojnih zvezda koja se nije razvela, jedan od retkih problema sa suprugom rešila je pesmom Just Beacause I Am a Woman. Naime, Karl nije najbolje reagovao kada mu je supruga rekla kako je i pre njega bila sa muškarcima i da nije s njim izgubila nevinost. Upravo ta pesma bila je njen odgovor na njegovo razočarenje i nerazumno ponašanje. Tada su feministkinje počele da je slave kao jednu od njih, ali ona je ponovo sve okrenula na šalu i rekla kako bi i sama vrlo rado s njima palila svoj grudnjak, ali tada bi bila potrebna cela vatrogasna stanica kako bi ugasila požar. Ipak, priča se da je supruga varala sa brojnim muškarcima, među kojima su i glumci Bert Rejnolds, Džejms Vuds i Silvester Stalone. Doli nikada ništa nije potvrdila, ali neki su njene iskrene izjave o specifičnom odnosu sa suprugom shvatili kao priznanje da nije verna.

- Volim da flertujem i nikada nisam upoznala muškarca koji mi se nije svideo. Muškarci su moja slabost. Niski, debeli, ćelavi, mršavi... Svideli su mi se svakakvi, ali Karl zna da ću mu se uvek vratiti i da ne spavam s tim ljudima. Samo flertujem i zabavljam se. Mislim da je to zdravo i ako me nema kod kuće, kažem suprugu: Ne smeta ti ako malo maštam o Kitu Urbanu, zar ne? I njemu to ni najmanje ne smeta. Jednom mi je čak i rekao kako ne misli ništa lepo o muškarcu koji se odmah ne zaljubi u mene – izjavila je pevačica.

Iskrena je bila i pre pet godina kada su je novinari u Holandiji upitali ima li otvoren brak. Bez imalo razmišljanja, upotrebila je omraženu sintagmu: Nemam komentar!

- Ako varamo, mi to ne znamo, što je očito dobro za nas. Da ja njega varam, on to ne bi želeo da dozna, a ni ja ne želim da znam ako je on mene prevario – rekla je.

Ali, ovu damu koju od milja zovu čelična leptirica, nisu povezivali samo sa muškarcima. Mnogi veruju da je Doli biseksualka, a najdužu lezbijsku vezu navodno je imala sa Džudi Ogl, prijateljiicom iz detinjstva.

- Postojala je jedna žena u mom gradu i svi su znali da je prostitutka. Niko o njoj nije imao lepo mišljenje, a ja sam mislila da je prelepa. Jednostavno, imala je previše svega. Sve vreme želela sam da izgledam tako. Za mene ništa nije dovoljno šareno i uočljivo. Odatle se i izrodio moj izgled, upravo od ideje jedne devojke sa sela kako bi glamur trebalo da izgleda. Ubrzo sam primetila da me ljudi gledaju i shvatila da ako mogu da pridobijem njihovu pažnju, videće da je ispod sve te kose mozak i srce jedne talentovane osobe – prisetila se Doli kojoj je suprug ponekad govorio da izgleda kao čačkalica s vatom. Perike su sastavni deo njenog izgleda od devetnaeste godine, a počela je da ih nosi i nadograđuje jer joj je bilo jednostavnije da ih samo stavi i pričvrstiti na glavu pre koncerta, a ne da sate provodi u frizerskom salonu.

- Mnogi su govorili da bih mnogo više postigla da ne izgledam jeftino i napadno. Ali, oblačim ono u čemu se osećam najugodnije i niko ne bi trebalo da me osuđuje zbog toga što želim da budem lepa. Moj suprug voli kako izgledam i on je jedini kome želim da udovoljim – pričala je pevačica čije se trenutno bogatstvo procenjuje na više od 500 miliona dolara. Velike grudi su njen zaštitni znak i mada je na početku karijere negirala bilo kakve hirurške intervencije, do operacije je ipak došlo kada je počela drastično da gubi kilograme, pa su nestale i njene grudi. Nove i poboljšane platila je oko 3. 000 dolara.

- Volim plastičnu hirurgiju i ljudi me stalno o tome ispituju, a ja ne želim da lažem. Uvek kažem ako se nešto vuče, visi ili spušta – treba to iščupati ili uvući. Radila sam face lifting i razne druge stvari. Imala sam operacije na očima, u usnice sam stavljala kolagen, koristim i botoks, imala sam liposukcije na raznim mestima, skidala višak kože... Veliki deo tih intervencija imala sam nakon što sam izgubila mnogo kilograma. Ljudi me pitaju bojim li se svega toga. Naravno da se ne bojim jer ako imaš novca, hrabrosti i vremena, ništa nije problem, ali uvek treba pomno birati hirurge. Oprezna sam i radim sve pomalo, nikada mnogo i odjednom, jer bih tada izgledala potpuno drugačije i nakaradno – izjavila je pre nekoliko godina.

Estetske operacije postale su sastavni deo njenog života sredinom osamdesetih godina prošlog veka nakon što je drastično smršala. Više nije mogla da nosi odeću koja joj se sviđala. Tih godina višak kilograma nakupila je nakon histerektomije. Samo se jednog dana srušila na pozornici, a ubrzo su joj lekari rekli kako moraju da joj odstrane matericu i da joj se jedan san nikada neće ostvariti – onaj da postane majka.

- Tokom osamnaest meseci preživljavala sam najteže trenutke. Imala sam ženskih problema, hormoni su mi divljali i dobijala sam na kilaži. Bilo je vrlo lako prepustiti se očaju. Vrlo sam duhovna osoba i neprestano sam se molila, a imam i predivnu porodicu, kao i prijatelje na koje sam mogla da se oslonim. Ipak, nikada nisam otišla kod psihijatra jer sam jednostavno jednog jutra našla odgovor za svoje probleme unutar sebe i rekla: Diži se sa te debele stražnjice i uredi svoj život ili sve završi i upucaj se u glavu.

Iako se činilo da su joj porodica i suprug bili najveća podrška, dve decenije nakon tog vrlo stresnog razdoblja, otkrila je da je u glumcu Silvesteru Staloneu, s kojim je 1984. godine snimila prilično neuspešan film Rhinestone, pronašla slamku spasa. Uprkos svemu, zvezda kantri muzike i njen suprug ostali su zajedno, a tokom svog braka odgojili su petoro njene mlađe braće i sestara, kao i njihovu decu.

Priredila: Ksenija Konić

 

makonda-tracker