Tridesetjednogodišnja Splićanka sa adresom u Zagrebu u intervjuu za Večernji list opisala je svoju avanturu na Kostariki i ljubav prema putovanjima.
- Dva meseca Kostarike nisu baš bila rezervisana za žurke. Bilo je divnih trenutaka i uživanja na suncu dok smo plovili morem, a uz čamac bi se stvorila ogromna kornjača, jato delfina ili raža kakvu sam videla samo na National Geographicu. Ali, mnogo češće smo se borili sa talasima, ili bi iz vedrog neba pala kiša i pokvasila me do gole kože, a onda bi se odeća sušila na meni. Postala sam imuna na pljuskove, a bilo je jako teško snimati na tropskom suncu koje doslovno prži, a od vlage jedva dišeš. Nakon odrađenog Survivora nekoliko dana sam provela na severu Kostarike i napokon uživala u pravom tropskom raju. Neretko se iguane, rakuni i majmuni stvore na plaži pokraj, a ogromne papige are na grani iznad tebe. I nije preterivanje, stvarno je tako. Baš pura vida – rekla je Marijana i otkrila da li se i sama našla u nekim opasnim situacijama.
- Najveći izazov za mene je bio pobediti strah od visine. Dok su me snimali u helikopteru, morala sam još i izviriti da me sunce osvetli. Snimali smo i nad rekom u kojoj ima krokodila, nad okeanom, a na vidiku je samo veliko plavetnilo. Suze su mi tekle dok sam izgovarala najavu, ali nije bilo mesta za paniku, čak ni kad sam trebala iskočiti iz helikoptera. Kad sam se vratila, otac me pitao hoću li se sada kad sam bila na svim kontinentima napokon smiriti, ali je zaboravio da nisam bila u Africi. Ali, Afrika će ipak pričekati. Uželela sam se zapadne civilizacije, a i trebam popraviti stanje na računu. Nisam baš štedljiva, u čarapu ne spremam ništa– ističe voditeljka i priznaje da je još kao devojčica volela da bude u centru pažnje.
- Na veliku žalost svojih roditelja koji su hteli da budem samosvojna i skromna, uvek sam pokušavala biti u centru pažnje. Podrazumeva se da sam bila brbljiva, brza na jeziku, da sam se bavila svim vanškolskim aktivnostima koje su bile u ponudi, kako bih što manje sedela u razredu. Vodila sam školsku instrumentalnu grupu, čak i crkveni hor. Volela sam da se ističem, što moji nikad nisu odobravali. Verovatno sam bila takva jer sam bila jedinica do dvanaeste godine. Roditelji nikad nisu bili srećni zbog mog odabira profesije. Mislili su da ću, kad završim studije prava, što sam i učinila pre četiri godine, sesti u kancelariju i biti pravnica, sa radnim vremenom od 8 do 16 časova – priča ova simpatična crnka i otkriva kako je osvojio dečko Matej Pašalić.
- Pogledom i pozitivnom energijom. Matej je samosvojna i vredna osoba, ništa mu nije teško, uz njega se moraš osećati dobro. Malo je mlađi od mene, ali je vrlo zreo – ističe Marijana koja tvrdi da bi se mogla zaljubiti i u knjiškog moljca.
- Naravno, ja bih ga podučila kako da zabiti ekser, izgletati zid, postaviti parket ili fugirati pločice. Majstor sam za takozvane muške poslove po kući. Nikada ne bih mogla biti s nekim ko me ne drži kao kap vode na dlanu, ni pre, ni sada – kaže Batinićeva i za kraj otkriva šta je čini srećnom:
- Porodica. Prijatelji. Lepa reč. Sve više su to sitnice. Poruka. Dobar dezert. Kocka čokolade. Čist i uglancan stan. Sat fitnesa.
