Prvi muž Elene Karaman bio je poznati fudbaler: Zajedno su doživeli najveću roditeljsku tragediju

Elena Karaman Karić je oduvek važila za jednu od najlepših dama sa naše javne scene, a njen život obeležila su tri braka i jedna velika tragedija.

Elena Karaman iza sebe ima tri braka. Poslednji, koji je najsvežiji i svima najpoznatiji, bio je sa Jugoslavom Karićem. Trajao je punih 16 godina, a Elena i Jugoslav su venčali 2005, da bi se razveli pre dve godine. Iz njihove ljubavi rodio se sin Simon.

 

Drugi brak ćerke Verice Rakočević bio je sa kontroverznim biznismenom Andrijom Draškovićem. Rodila mu je sina Matiju, ali su se rastali kada je Drašković završio u zatvoru zbog ubistva.

 

Pre njih dvojice, Elena je takođe bila u braku, samo sa jednim od najpopularnijimh fudbalera u našoj zemlji, koja se tada zvala Jugoslavija. U pitanju je Crnogorac Predrag Mijatović. Popularni Mijat je tada bio vedeta beogradskog Partizana, a kasnije je postao legenda Real Madrida, kome je posle pauze duže od tri decenije doneo titulu prvaka Evrope.

 

 

Oni su se upoznali u Beogradu i kao jako mladi rešili su da se venčaju. Elenina majka, Verica Rakočević nije bila baš oduševljena time.

 

 

- Peđu sam upoznala slučajno jednog aprila u sada već legendarnom restoranu Knez. Najlepši, a definitivno najsiromašniji period našeg života živeli smo u Beogradu, u malom stanu u Kneza Miloša 16. U tih 68 kvadrata moja je sreća bila tako velika i snažna da sam mislila da njome mogu da pariram samom Bogu. Moji nisu bili preterano oduševljeni odlukom da se udam. Majka je mislila da ću ponoviti njenu grešku, udati se da bih pobegla od roditelja - pričala je Elena Karaman Karić za list Dama 1998. godine.

 

Mijatoviću fudbal ubrzo otvara angažman u Valensiji, gde odlaze zajedno. Ipak, Elena nije bila baš srećna u tom španskom gradu.

 

 

- Najmračniji period mog života je period Valensije. Prva asocijacija je samoća, a potom tuga. U Valensiji sam imala svog frizera, svog pedijatra, svog kozmetičara, svoje juvelire… a kad malo bolje razmislim, osim Luke i Peđe nisam imala ništa. Sve u svemu, ne znam koji mi je ćošak Valensije odvratniji. Tu sam, ubrzo po dolasku, ostala trudna sa drugim detetom i kao svaka dokona žena pomislila da će bavljenje još jednim detetom rešiti sve moje probleme. Šta su problemi, shvatila sam tek nekoliko meseci kasnije - priča Elena.

 

 

Predrag i Elena su dobili dvoje dece, sinove Luku i Andreja Na žalost, Andrej je bolovao od celebralne paralize.

 

- Desilo mi se poslednje što sam mogla da pretpostavim, porođaj se iskomplikovao i moje dete se rodilo sa cerebralnom paralizom. Nikada nismo ni saznali šta se zapravo desilo. Koliko su lekari pogrešili, a koliko se sudbina poigrala sa nama, verovatno nikada nećemo saznati. Intimno mislim da je osnovni problem bio u tome što nisu našli za shodno da dete, koje je rođeno pet nedelja ranije, stave u inkubator - nastavlja svoju bolnu ispovest ćerke Verice Rakočević.

 

Već težak period, sada postaje još teži. Elena je odmah shvatila da nešto nije u redu, a nakon dijazgnoze je davala sve od sebe da sin ostane uz njih. 

 

 

- Od samog Andreinog rođenja sam primetila da nešto nije u redu. U bolnici su rekli da on može da živi sa nama jedino ako ne prestane da dobija na težini. Činila sam sve da se tamo ne vrati, naučila nekako da ga hranim i čak da mu radim terapije, misleći u svoj svojoj histeriji da to niko bolje od mene neće uraditi. Lekari su nam govorili da moramo da se priviknemo i da je to krst koji ćemo ubuduće nositi na čelu. Bile su potrebne godine da svoj krst premestim na neki drugi deo mog tela i da shvatim da ako je, potpuno van svih moći prirode, Boga, kosmosa, religije – u startu uništen jedan ljudski život, da treba spasiti preostala tri“, kazala je tada i dodala:

 

 

Andrej je na žalost, i pored najbolje nege koju su mu Predrag i Elena obezbedili, preminuo sa samo 17 godina. Ta tragedija je bila veliki udarac za Mijatovića i Karamanovu.

 

 

- Danas kad pričam o tome, čini mi se kao da se to dešavalo nekom drugom, a tada, nakon cele te bitke za koju se ispostavilo da je izgubljena, bar tri meseca nisam izašla iz kuće. Moje su se misli vrtele u suicidnom krugu i ja sam vegetirala kao biljka. Imala sam stravičnu potrebu da mi neko nešto kaže… A šta, ne znam. Vapila sam za rečima koje bi mi makar malo ublažile bol. Često sam nalazila utehu u razgovorima sa ljudima koje je mučila ista muka, od nekih sam saznala da su zajedno nekako uspeli sve to da prebrode - rekla je Elena.

 

 

Ubrzo nakon te tragedije, Elena i Predrag odlučuju da se raziđu, pa ona sa sinom Lukom vraća u Srbiju.

 

- Peđa je, očito, imao svoju unutrašnju bitku, ali nije voleo da se o našem problemu govori. Kao da ćutanje donosi olakšanje. On je ipak imao posao, karijeru, ljude oko njega koji su mu se divili. Postajao je mega zvezda. Kada se nešto slično ljudima desi, oni se ili još više zbliže i sjedine, ili se raziđu. Mi smo se razišli, bez ružnih reči, suza, prebacivanja - ispričala je Elena 1998. godine.