Pevačica je ispričala da je njenoj sestri trebala mnogo vremena da se smekša i da bez velike tuge u srcu sluša Šabanove pesme,
Pevačica Ilda Šaulić još davno krenula je očevim stopama i već godinama se uspešno bavi muzikom, a nedavno je na dodeli nagrada SEMUS-a dobila priznanje za istaknutog umetnika.
Pevačica ističe da je ponosna na ovaj uspeh, ali je dodala i da joj je žao što njen otac Šaban Šaulić nije bio sa njom tog dana.
NE PROPUSTITE
— Jako je lepo i privilegovana sam. Svako ko se bavi muzikom i estradom priželjkuje da dobije status istaknutog umetnika. Bila sam ponosna na sebe samu. Žao mi je što tata nije bio tu, ali verujem da on sve to negde posmatra i da bi bio ponosan — počela je Ilda i dodala da za razliku od Šabana, nema tolike pretenzije kada je karijera u pitanju, piše Kurir.
— Nemam ja tu neku ambiciju da bi ja trebalo da dobijem neke nagrade. Ovo je divno da su se ti ljudi mene setili, da je ovo prosto negde već bila priča od pre godinu i nešto dana.
Iako voli muziku, Ilda priznaje da posle tragedije u kojoj je Šaban stradao ni ona ni sestra Sanela nisu mogle da slušaju njegove pesme.
— Na početku mi je bilo teško da slušam njegove pesme. Kad čujem njegov glas, srce zaigra. Ali ja sam neko ko je to prihvatio na neki način, ne znam ni ja sama kako ni zašto, ali volim da se slušaju njegove pesme. Da budem u okruženju gde se pevaju i da naručujem njegove numere. To je hrana za mene, za razliku od ukućana, od sestre koja na primer prošle tri godine nije ni slušala njegove pesme. Nije to mogla. E onda je vremenom, pošto smo imali neke situacije i gde je trebalo i da se proveseli i da se dignu ruke i da se slušaju tatine pesme, smekšala i počela da ih sluša. Ja sam negde isturena i na nastupima, u okruženju uvek se čuju njegove numere — iskrena je Ilda.
Kako je Alsin Levent, Turčin koji je izazvao nesreću u kojoj je Šaban poginuo, osuđen u Nemačkoj na svega tri godine i tri meseca zatvora, porodica Šaulić je odlučila da se žali.
— Iskreno, ne znam dokle je sve stiglo. To je sve na advokatima u Nemačkoj koji se time bave. Prosto, mi smo znali da presuda može da bude maksimalna četiri godine, mislim da je mizerno za takvu stvar. Mi se žalimo dalje, ali njega ništa ne može da vrati. Ali, mislim da je ljudski da se žališ i da tražiš to što treba i da pravda bude zadovoljena na neki način — kaže Ilda.
Njena ćerka Ema imala je dve godine kada je njen deda poginuo, a ono što je iznenadilo porodicu jeste da ga se ona seća.
— To mi je fascinantno za tako malo dete, da ona pamti da joj je on svirao na nekoj gitari u kući, da je bila u Krčedinu. Rekla nam je: "Meni je deda svirao na ovoj gitari". Ona je tada imala dve godine. A moj suprug ima taj snimak kad joj je svirao. Rekao mi je: "zamisli čega se ona setila". Žao mi je što nije tu, što još neko vreme nije ispratio njeno odrastanje, uspehe moje i Saneline dece, Lukine uspehe, bio bi pradeda — kaže Ilda.
NE PROPUSTITE
