Muškarcima koji vole suknje poručivala je da ih OBUKU: Ketrin Hepbern je najlepšu ljubavnu priču imala — s pantalonama

U vreme kada je bilo vrlo neobično videti ženu u pantalonama, slavna glumica nosila je isključivo njih i, štaviše, jednom prilikom ceo dan provela u donjem vešu odbijajući da obuče suknju.

Ketrin Hepbern, koju je Američki filmski institut svojevremeno proglasio najboljom glumicom 20. veka, ostavila je dubok trag u istoriji holivudske i svetske kinematografije.

Ona je nakon uspešne brodvejske karijere zakoračila u Holivud i već ulogama u filmovima "Male žene" i "Ladolež" osvojila kritičare i vrlo brzo stigla do svog prvog Oskara. Za ovo priznanje bila je nominovana deset puta i decenijama držala taj rekord, osvojila ga je još tri puta, pa su joj tako Oskara donele role u ostvarenjima "Ladolež", "Pogodi ko dolazi na večeru", "Lav zimi" i "Na Zlatnom jezeru".

 

Tokom čitave karijere bila je žena koja je prkosima normama na bezbroj načina, ali jedan od najčuvenijih bila je njena ljubav prema — pantalonama.

U prvim decenijama dvadesetog veka, kada je bilo uobičajeno videti ženu samo u haljini ili suknji, dok su se pantalone podrazumevale kao deo muškog garderobera, Ketrin Hepbern nosila je gotovo isključivo samo njih. Izuzetak su bili njeni kostimi na snimanjima filmova, a i tada bi se između snimanja scena presvlačila u svoju odeću.

 

Ketrin je rođena u Hartfordu, gradu koji ni danas nema stanovnika koliko neke od opština najvećih američkih metropola. Možda nije odrastala u sredini kakve su bile Njujork, Čikago i Los Anđeles, ali je Ketrinino okruženje bilo takvo da je ona od najranijeg detinjstva bila usmeravana da bude snažna i nezavisna žena koju ne može da poljulja tuđe mišljenje ili osuda. Njen otac Tomas Norval Hepbern bio je ugledni virdžinijski urolog i bio je posvećen podizanju svesti o polnim bolestima u danima kada je to bio tabu, dok je glumičina majka, po kojoj je i dobila ime, Ketrin Marta Hoton bila istaknuta sifražetkinja. Glumica je često s majkom posećivala proteste održavane u znak borbe za ženska prava, a bila je uz nju tokom borbe za podizanje svesti o važnosti kontracepcije.

— Mnogi su zazirali od nas, ali mi smo u tome uživali — rekla je Ketrin svojevremeno o životu u liberalnoj porodici, u kojoj nije bilo mesta zabranjenim temama kao što je seks.

 

Zato ni ne čudi što je u eri lepotica koje su zavodile i na kastinzima osvajale uloge romantičnim haljinama Ketrin "odskakala" i stilom — elegantnim pantalonama širokih nogavica koje je kupovala u prodavnicama muške odeće. Nosila ih je prekrštenih nogu, nekad onako kako to čine žene, nekad kako to čine muškarci, ali skoro uvek sa cigaretom između prstiju i prkosom u očima.

 

Ketrin je insistirala na tome da pantalone nosi i van seta i na njemu, a jednom prilikom došlo je do incidenta o kom se piše i skoro vek kasnije. Naime, na snimanju jednog filma, članovi ekipe koji su bili zaduženi za kostime ukrali su Ketrin pantalone kako bi joj napakostili, a njena reakcija bila je još veće iznenađenje: odbila je da obuče bilo šta i rekla da će ostati u donjem vešu dok joj ne vrate njenu odeću. Čitavog dana je šetala po filmskom setu tako obnažena, sve dok ekipa nije bila prinuđena da joj vrati pantalone kako bi mogli da nastave da rade.

— Odavno sam shvatila da su suknje očajne — rekla je Ketrin 1993. godine. — Svaki put kad muškarac kaže da preferira da žena nosi suknju, kažem mu: "Probaj jednu. Probaj suknju."

 

I žene su, vođene njenim primerom, shvatile da je u redu biti drugačiji i svoj i da ne moraju da se povinuju pravilima patrijarhalnog društva, pa su sve češće birale pantalone. Ultimativno priznanje da je upravo ta promena nešto što budućnost mode neizbežno nosi sa sobom stiglo je 1939. godine, kada je slavni magazin Vogue objavio prvu naslovnicu sa ženskim modelom u pantalonama. Lično priznanje Ketrin Hepbern dobila je decenijama kasnije — 1986 — kada joj je Savet modnih dizajnera Amerike uručio Nagradu za životno delo i prepoznao je kao jednu od najuticajnijih osoba u istoriji ženske mode.

Ona je uvek isticala da odeću kupuje tako da joj ona ne pravi dileme o tome šta će obući i da je okrenuta praktičnosti, a nekoliko godina nakon što joj je uručeno pomenuto priznanje istakla je da joj suknje nikad nisu bile privlačne.

— Odavno sam shvatila da su suknje očajne — rekla je Ketrin 1993. godine. — Svaki put kad muškarac kaže da preferira da žena nosi suknju, kažem mu: "Probaj jednu. Probaj suknju."