Skladan brak Njihovog kraljevskog visočanstva, prestolonaslednika Aleksandra (66) i princeze Katarine Karađorđević (68) traje već punih dvadeset šest godina, a odnos zasnovan na međusobnom razumevanju i podršci daje im snagu i polet za svaku poslovnu pobedu. Kako su od trenutka kada su se jedno drugom zavetovali na vernost praktično nerazdvojni, supružnici su i nedavno kao počasni gosti prisustvovali prijemu povodom dodele nagrade za humanitarni rad koji je organizovala Fondacija Džordža Best Kostakosa u Univerzitetskom klubu u Njujorku. Princezi Katarini je tom prilikom uručena nagrada za humanitarni rad i posvećenost, ali njoj je i dalje najveća nagrada privrženost muža koji je ponosan na njenu nesebičnost i plemenitost.
- Bog mi je već dao najveću nagradu, a to je šansa da pomažem ljudima. Nema ničeg lepšeg nego zajedno sa donatorima pomagati onima kojima je pomoć potrebna. Ipak, najzahvalnija sam svom mužu koji mi je preneo ljubav prema Srbiji, ponosna sam na njega i on je i moj kralj - ističe princeza koja uprkos svakodnevnom višegodišnjem zalaganju ne dozvoljava sebi da je savlada umor.
- Nema ničeg u mom životu što volim više od humanitarnog rada. Smatram da su ljudi umorni zato što imaju vremena da budu umorni, a ja nemam prilike za to. Mislim samo pozitivno, a to sam nasledila od svojih roditelja. Mama i tata su me još kao dete naučili da je sreća samo davanje, pa se uvek molim Bogu za priliku da pomažem drugima - priča princeza Katarina i otkriva kako je ove godine, na desetogodišnjicu svoje humanitarne fondacije, u razmaku od četiri meseca izgubila majku Anu i oca Roberta Batisa.
- Moj suprug brine za mene jer kad dajem sebe nemam granicu. On želi da budem srećna, a ja samu mu rekla da je sreća za mene upravo u pomaganju drugima, naročito otkako su mi umrli roditelje. Njihov odlazak sam veoma teško podnela jer smo bili izuzetno bliski. Oni su me pripremali za život i osećam se loše otkako sam ih izgubila. Žao mi je što nisam više vremena provela sa njima jer u periodu kad sam najviše bila okupirana poslom nisam mogla da pretpostavim da bi mogli da odu. Bili su tako ponosni na mene i verovali su u ono što radim. Moj humanitarni rad bio je ujedno i refleksija onoga što su i sami radili. Moj otac je sa devedeset četiri godine bio jedan od najvećih filantropa koje je Grčka ikada imala. Odrasla sam u domu u kome je pomaganje i davanje drugima bilo poput kiseonika i ja jednostavno tako dišem - objašnjava Katarina koja će 13. novembra napuniti šezdeset i devet godina, ali zbog smrti svojih roditelja neće praviti slavlje koje joj je ranije pričinjavalo veliko zadovoljstvo.
- Ovo mi je prvi rođendan bez roditelja i veoma sam tužna zbog toga. Međutim, suprug je sa mnogo ljubavi organizovao savršeno rođendansko putovanje na Daleki istok i probaću da uživam, budem jaka i srećna - kaže Katarina koja je nedavno sa suprugom boravila i u Londonu gde je posetila nekadašnju srpsku manekenku Sandru Meljničenko i njenog muža, ruskog biznismena Andreja Meljničenka sa kojima je dogovorila zajedničku saradnju u doniranju sredstava za ponovno otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu, koji je zbog neadekvatnih mikroklimatskih uslova za čuvanje eksponata zatvoren 2003. godine.
- Ne želim da tim povodom kažem bilo šta zvanično sve dok se projekat u potpunosti ne završi. Sandra i Andrej su nas pozvali na večeru i bili veoma ljubazni prema nama. Prenela sam im zabrinutost povodom zatvorenog Narodnog muzeja jer su Srbi kao narod u ratovima već izgubili deo identiteta i to ne bi smelo da se nastavi. Volela bih da vidim Narodni muzej otvoren i suprug i ja lobiramo kod brojnih prijatelja da se to i desi. Osim toga, pomenula sam im i svoj san o otvaranju dečjeg muzeja, sličan onom u Indijanapolisu i volela bih da Sandra i Andrej jednog dana dovedu svoju decu u jedno takvo zdanje. Inače, njih dvoje su veoma lep par i oboje su uspešni na svoj način. Bilo bi lepo da njih dvoje budu primer drugima. Ono što im je Bog dao nesebično dele i to je divno - zaključuje princeza koja je poslednjih dana zauzeta i humanitarnom akcijom koja ima za cilj izgradnju obdaništa za decu širom Srbije.
Nikola Rumenić
