U Beogradu je u ponedeljak uveče preminuo glumac Borivoje Bora Kandić,
Ekipa Kurira juče je posetila kafanu na Zelenom vencu u kojoj je on radio do svoje smrti.
Za stolom za kojim je voleo da sedi zatekli smo vlasnika Radeta Radovića i Nebojšu Ivaniševića, koji su mu bili prijatelji.
― Boru sam upoznao pre nekih 12 godina u Lominoj ulici. Ispostavilo se nakon nekoliko nedelja da je on glumac, sin pokojnog Miloša Kandića. Od tada do danas smo Rade i ja njemu bili najbliži. Mi smo se družili, pošto ja imam tezgu na Zelenom vencu. Prodajem voće, zovu me Neša Banana, on je tu dolazio i zgotivio se s mojim sinom. Družili smo se stalno i čuli. Nikad nisam došao u kafanu a da ga nisam pozvao. On je isto bio veliki zvezdaš, zbog toga smo se najviše i zbližili ― prisetio se tužno Nebojša.
Iako je Bora ostao poznat kao glumac, nije se tim poslom bavio poslednjih nekoliko godina i dugo je tražio način da dođe do nekih stalnih primanja. Umeo je, priseća se Rade, i u kafani da se baci na kolena kao na pozorišnim daskama i glumi 20 minuta, da svi gledaju.
― Kad sam čuo da nema posao, odlučio sam da ga zaposlim. Ja mu kažem, Boro, jedino da mi ujutru očistiš baštu, imaš da piješ piće i neku siću da ti ja dam. Kaže on može, i odlazi kod majke, zvao ju je Necka. Kaže joj: "Znaš šta ima novo? Zaposlio sam se, čistim baštu kafića." Onda ona kaže: "Znala sam da ćeš uspeti" ― prisetio se Rade.
Kandić nije imao komplekse i nije ga bilo sramota da radi bilo koji posao, iako ga je gluma proslavila.
― Nije ga bilo sramota ništa da radi, a to me je kupilo. U poslednje vreme bio je zaposlen u "Maksiju" kao noćni čuvar, jer je baš bio upao u period kad nije imao finansijski. Sve dok nije dobio majčinu penziju ― objašnjava Nebojša.
Najveći problem je bio što se glumac odao porocima, pa zbog toga nije bio u stanju da se fokusira na bilo koji posao. To je bio razlog što niko nije imao poverenja u njega i što niko nije hteo s njim da sarađuje.
― Boro je u svom životu imao prekid filma, što se tiče njegovih fizičkih sposobnosti. On se tada već nije bavio glumom, jer nit je on imao poverenja u ljude, niti oni u njega. Žao mi ga je bilo. On je davao ton ovoj kafani jedno dve godine. Svako jutro je ovde bilo smejanje dva sata. Loša njegova strana je što je bio neodgovoran, to sam brzo shvatio i nisam mu to zamerao. Ne ispunjava neke svoje obaveze, pa su ga zbog toga ljudi odbacivali. On je hteo da bude konobar ovde, ali nije znao s parama. Ali je zato stalno glumio i imitirao ― ispričao je vlasnik kafane.
Borina smrt je bila očekivana, čak je i sam znao da će umeti.
― Poslednji put smo se videli pre sedam-osam dana. Tada mi je rekao da umire, međutim, to je stalno pričao, ali izgleda da je ovog puta bio u pravu. Poslednji put je bio u četvrtak u pivnici, prijatelj ga je odveo do stana jer nije mogao da stane na noge zbog sepse. Pošto nije imao nikog, mi ćemo mu organizovati sahranu ― drhtavim glasom rekao je Neša.
Ono što je Bori bilo najvažnije je njegov pas Dragana, zbog koga su komšije saznale da je glumac preminuo, jer je neprestano lajao.
― Njemu je pas bio sve. Sad da odete, njemu na vratima piše Bora i Dragana Kandić, a Dragana je keruša. Nju je tretirao kao ćerku. Zbog psa su shvatili da umro, jer nije prestajala da zavija. Ona je navikla da on nju izvodi kasno noću ― rekao je Ivanišević.
NE PROPUSTITE
