Sanja Marinković se nedavno suočila sa gubitkom oca, a sada je prvi put potpuno otvoreno i detaljno progovorila o svemu tome.
― Nažalost, nedavno sam se susrela sa najvećim bolom koji nečije dete može da oseti, a to je gubitak roditelja, naročito kada se to desi neočekivano. Moj otac je preminuo nakon kratke bolesti uslovljene rakom. Od kraja avgusta, pa nažalost i danas, kod kuće sam u depresivnom raspoloženju, a u javnosti se trudim da šaljem poruke optimizma ― počela je priču voditeljka.
― Nažalost, teško mi je da pričam o sreći, iako je moja publika na to navikla, jer mi je duša i dalje prazna. Neke rane se nikad ne zacele i uverena sam da vreme ne leči svaku bol, jer što je ljubav jača, to je i patnja veća. Poslednjih godinu dana je kašljao, verujući da je to posledica dugogodišnjeg pušačkog staža i krajem avgusta je mislio da je možda dobio koronu.
NE PROPUSTITE
― Odvela sam ga jedne večeri na skener pluća i doktor nam je posle dva sata rekao da nije kovid, već kancer oba plućna krila, maloćelijski, galopirajući, neoperativan. Odvezla sam zdravog tatu na pregled, a dovezla kući onkološkog bolesnika. Borba je trajala samo osam nedelja jer, nažalost, ni u jednoj svetskoj bolnici nije bilo leka za taj oblik kancera osim hemioterapije ― dodala je Sanja.
― Primio je samo jednu i onda nas zauvek napustio. Znam da ta bol neće nikad prestati i da mi ova stvarnost nikad neće biti dovoljna i bolja nego što je bila. Moji najbliži prijatelji, kolege i, naravno, moj rođeni brat i snaja nesebično su mi pomagali da nađem utehu u danima koji su bili puni razočaranja i neizvesnosti.
― Osećaj nemoći kada gledate svog oca kako se gasi zaista je najbolnije emotivno iskustvo. Moj tata je do poslednjeg trenutka imao veliku volju da živi, da se bori i bio je veoma hrabar i poslušan pacijent. Nažalost, otišao je u bolnicu na dva dana da primi terapiju i tamo je ostao do kraja ― nastavila je priču Marinkovićeva...
Nastavak ispovesti na sledećoj strani.
