Da čarobna reč ljubav može da opčini najrazumnije, razoruža najhrabrije i uveseli najtužnije dokazuju spikerka Radija B92 Maša Stanisavljević (30) i predsednik Ekološkog fonda Ekotopija i izvršni direktor Centra za primenjenu nenasilnu akciju Srđa Popović (40), koji su njenu lepotu i veličanstvo slavili 10. septembra kada su se jedno drugom pred matičarem u beogradskom raju, Botaničkoj bašti, zakleli na večnu ljubav.
- Ideja za venčanje rodila se prošle zime. U potrazi za malo čistog, belog snega ušetali smo u Botaničku baštu, gde je Srđa studirao, a u koju često bežim da odmorim misli. Prolazeći kroz deo Japanskog vrta, zastali smo na drvenom pontonu, na malom veštačkom jezeru, pogledali se i pomislili kako bi bilo super da se tu venčamo. Tradicionalne svadbe u svečanim salama sa unapred određenim rasporedom sedenja, precizno dirigovanom satnicom za prejedanje i muzikom koja u čoveku probudi maštu da izmišlja najglupavije izgovore zbog čega naprasno mora da napusti uzavrelo slavlje, nisu deo Srđinog i mog senzibiliteta – priča Maša.
- Mnogi prijatelji i rodbina shvatili su da to neće biti obično venčanje. Bilo je i onih koji su zbunjeno zvali da pitaju šta na pozivnici znači nacrtana starka, kao i crtež precrtane pegle. U paviljonu želja i na drvenoj terasici u Japanskom vrtu, napravili smo malu izložbu naših fotografija u crno-beloj tehnici kada smo bili mali, kao i slika naših roditelja dok su se zabavljali i potom venčavali – priča Srđa, dok je na Mašu intenzivniji utisak ostavila muzika.
- Odlučili smo se za muzički kvartet Intermeco, četiri divne devojke sa muzičke akademije koje sviraju sve, od probrane klasike, preko evergrina i šlagera do perfektnih obrada pop i rok tema. Kao numeru za moj prilazak oltaru, koji je rađen po našoj zamisli od belog platna i bršljena, ispred starog romantičnog staklenika, izabrali smo pesmu Nothing Else Matters, benda Metalica. Kompletna gastronomska ponuda bila je hand made, s ljubavlju pripremljena od strane prijatelja koji su vešti kulinari. Umesto ruzmarina, želeli smo nešto što će gostima ostati na dar, pa smo napravili broševe, dok smo ukrase za ruke od satenskih traka i perlica pravile moje najbolje drugarice i ja noć uoči venčanja – kaže Maša koja baš kao i njen suprug nije imala dilemu oko izbora svedoka za sklapanje braka.
- Kum mi je bio moj dugogodišnji prijatelj Žika Anđelković, pomoćnik gradonačelnika Dragana Đilasa. On mi je bio kao stariji brata i prvi učitelj kada sam 1992. ušao u Demokratsku stranku. Kao bliski saradnici Zorana Đinđića, zajedno smo sazrevali učeći od tog velikog čoveka, voleli smo Duran Duran, Nika Slotera i mrzeli narodnjake... Nakon što sam napustio politiku, bliskost nas je terala da nađemo zajedničku aktivnost pa smo već dve godine predavači na Fakultetu političkih nauka na studijama koje realizuje moja organizacija CANVAS – priča mladoženja, dok je Marija za kumu odabrala svoju školsku drugaricu.
- Sa Tiom Dokmanović išla sam u osnovnu školu, ona je oduvek bila moj glas razuma i osoba u koju imam beskonačno poverenje – priča Maša i kroz najlepše sećanje priziva dan kada su se verili.
- Veridba se dogodila nakon godinu i po dana zabavljanja. Srđa je bio kreativan pa je osmislio vožnju kočijama kroz Central park u Njujorku, a negde kod Stroberi Fildsa, pred licem mi se ukazao prsten koji je proputovao svet da bi stigao do moje ruke, a rađen je po modelu prstena koji nosi Kejt Blanšet u trilogiji Gospodari prstenova. Mislim da bi se svaka normalna devojka u takvoj situaciji uštinula i zapitala da li sanja. Inače, nas dvoje smo se upoznali leta 2008. na koncertu Lenija Kravica u Beogradskoj areni i otpočeli sasvim obično druženje. Pisali smo jedno drugom duge mejlove, rezali diskove s omiljenom muzikom, ispraćali jedno drugo na more i sve u svemu super se zezali – kaže Maša, dok Srđa objašnjava kada je drugarstvo preraslo u vezu.
- Tek nakon godinu dana, u jesen 2009. počeli smo da se zabavljamo. Zaista, do tada, bili smo idealni drugari za odlaske na koncerte, muzičke festivale, zujanje po Beogradu, ali nije bilo muvanja – objašnjava Srđa, dok vrcava ženska priroda nadopunjuje zaplet da bude još veličanstveniji.
- A onda sam dobila neočekivanu ponudu da se preselim u Budimpeštu zbog posla i na šest meseci napustila grad, televiziju B92 i porodicu. I kontakt sa Srđom se malo izgubio, ali po povratku u Beograd nastavili smo tamo gde smo stali. Samo što sam ovaj put počela da se zaljubljujem, pa mi je taj drugarski režim padao teže. Morala sam da primenim svoje supermoći - zaključuje Maša koja sa svojim suprugom nakon svih okončanih obaveza planira da se za Novu godinu zaputi na medeni mesec.
Moni Marković
