Srpski fudbaler Bojan Zajić (31) bio je svedok stravične tragedije koja se dogodila u Oslu kada je ispred zgrade Vlade aktiviran automobil pun eksploziva. Terorista Anders Bering Brejvik odgovoran je za taj, ali i za napad na kamp u kojem se nalazila omladina Laburističke partije Norveške, i u kojem je život izgubilo više od sedamdeset osoba. I dok je 23. jula bivši fudbaler Partizana, a sada igrač Valerenga iz Osla, nakon treninga otišao sa prijateljima na uobičajeni ručak, eksplozija u centru grada izazvala je stravičnu detonaciju koja je ostavila posledice i na njega.
- Završio sam trening i krenuo u grad sa nekoliko drugara. Ručali smo u centru grada, svega petsto metara od mesta gde se desila eksplozija bombe. U prvom mahu pomislili smo da je zemljotres jer se tlo malo zaljuljalo. Kada smo pet minuta nakon detonacije izašli na ulicu, čuli smo sirene za uzbunu, a ljudi su vidno povređeni i rastrojeni trčali na sve strane. Bila je to veoma neprijatna scena, a neizvesnosti je doprinosilo to što nismo znali šta se dešava - priča Bojan koji se još više uplašio kad je video devojku kojoj je pomoć bila i te kako potrebna.
- Pritrčala nam je devojka koja se držala za glavu i zapomagala. Jedva smo uspeli da je smirimo i uspela je da nam objasni kako je posle stravične eksplozije ostalo mnogo mrtvih i ranjenih, a da je ona od siline detonacije letela nekoliko metara. S takvim slikama užasa sreo sam se prvi put u životu. Jezivi prizori, jauci, razbijena stakla, uplašeni i uspaničeni ljudi... Bilo je strašno. Tada sam prvi put na norveškim ulicama video vojsku. Nije mi bilo svejedno jer nisam znao kako da reagujem. Pitao sam se da li je bezbednije da odem kući ili da ostanem tu gde jesam, niko nije znao ima li još negde bombi... - opisuje fudbaler kojeg je dramatična situacija podsetila na 1999. godinu i rodni Kruševac gde ga je zateklo bombardovanje Jugoslavije, a situacija u kojoj se našao u trenutku mu je oživela uspomene na taj traumatični period.
- U Oslu živim poslednje četiri godine i nikad se ništa ružno nije dogodilo, a kamoli ovako stravična tragedija. Ovde sam sa devojkom Tamarom, a moja porodica je u Srbiji. Odmah sam ih pozvao i javio im da sam dobro. Prepričao sam im detalje koje sam video, a oni su mi savetovali da ne izlazim iz kuće. Razumem ih, uplašili su se kao što bi se uplašio svaki roditelj. Oporavljam se od nemilog događaja i život se lagano vraća u normalu. Svi sad mirno šetaju ulicama želeći da pokažu kako se nisu uplašili dok je prethodne nedelje na ulicama bilo preko sto pedeset hiljada ljudi koji su protestovali i želeli da odaju počast nastradalima - završava fudbaler.
Ksenija Konić
