Posle sedamnaest i po godina veze tokom koje su dobili ćerku Teodoru (15), operski pevači, bas Ivan Tomašev (51) i sopran Sanja Kerkez (42), inače stalni članovi Narodnog pozorišta, 4. juna krunisali su brakom svoju ljubav. Skladni partneri, koji su 25. juna imali uspešnu premijeru opere Đuzepea Verdija Atila u kojoj oboje učestvuju, pamtiće 2011. godinu po najlepšim jubilejima. Pored toga što Ivan slavi dve i po decenije rada, sklapanje braka unelo je svežinu u njihov život.
- Iako zajedno imamo ćerku, sada smo jednostavno odlučili da se venčamo. Kada smo počeli da živimo zajedno, besneo je rat u bivšoj Jugoslaviji, uvedene su sankcije našoj zemlji i bila je inflacija, pa nismo imali novca za svadbu i život nas je vodio dalje. Došla je beba i nove obaveze... Međutim, sada smo se nekako stabilizovali u svakom smislu i poželeli da to učinimo. Verovali ili ne, želela sam da se ubuduće prezivam Tomašev, ali Ivan je insistirao da zadržim svoje prezime jer me tako ljudi već znaju – priča Sanja i sa puno emocija evocira trenutak kada se svom dugogodišnjem partneru zaklela na večnu ljubav.
- Posle građanskog venčanja, u restoranu Ruska bajka organizovali smo svečani ručak. Za ovaj objekat odlučili smo se jer je veoma blizu naše kuće, pa smo nesmetano mogli da pijemo i veselimo se, a ne da strahujemo od policije prilikom povratka. Slavili smo s našim bliskim prijateljima i kumovima, a bilo nas je svega petnaestak – ističe Ivan i dodaje da su oboje godinama gradili iskren i otvoren odnos, kako međusobno, tako i sa ćerkom Teodorom koja je sada u turbulentnim tinejdžerskim godinama i u septembru kreće u Četvrtu beogradsku gimnaziju. Mada su dosta različiti, Sanja i Ivan naučili su da usklađuju svoje navike, pa tako dok Sanja obožava da spava do podneva i odmara se pre svake predstave, Ivan je pravi ranoranilac koji svakog jutra odlazi na pijacu i kuva za svoju porodicu.
- Maksimalno poštujemo jedno drugo, kao i obostranu slobodu. Smatram da je to recept za ljubav. Nametanje svog mišljenja i navika samo guši vezu i nikada ne izađe na dobro – iskrena je Sanja, dok njen suprug objašnjava da njihovu svakodnevicu čine male stvari.
- U privatnom životu nas dvoje funkcionišemo kao i svaki drugi par. Radujemo se malim stvarima, brinemo o kući, porodici i uopšte se ne razlikujemo od anonimnih ljudi. Kada smo u pozorištu, kao kolege na poslu maksimalnu pružamo podršku jedno drugom, ali trudimo se da privatni život ne iznosimo u pozorište. Profesionalno se odnosimo, prema predstavi, dirigentu i kolegama – naglašava operski pevač koji je, baš kao i njegova draga, presrećan zbog toga što su ćerku naučili da s njima deli sve svoje tajne i načine razmišljanja.
- Od njenog petog razreda osnovne škole učili smo je i upućivali na porodicu kao emotivnu bazu. Sanja i ja smo je podučavali da sve probleme koje ima rešava u kući, da ništa ne prikriva i rešava na drugim mestima. Posle nekoliko razgovora, ona je počela da to primenjuje. A najsrećniji sam kada kaže: Tata brate. Imamo zaista prisan odnos i jako sam srećan zbog toga – kroz šalu kaže ponosni otac, dok njena mama otkriva da je Teodoru veoma svesno upućivala na muziku, mada bi ona volela da se bavi politikom i diplomatijom.
- Završila je nižu muzičku školu, odsek klavir, ali nije pokazala interesovanje da nastavi dalje. Čak je u jednom periodu imala otpor jer je smatrala da joj je ta obaveza nametnuta i govorila je da se ne oseća dobro u tome. Iskreno, muzičku školu ja sam joj nametnula želeći da krene našim stopama. Ali, ko zna gde je to deponovano u njoj i možda će na kraju da se nađe na sceni, da li kao umetnica ili manekenka, nikad se ne zna – zaključuje Sanja.
Ksenija Konić
