UMETNIK, PRIJATELJ I ― NEŽNI TATA: Poslednji gest Milenka Zablaćanskog govori SVE što treba da znamo o njemu

Pre tačno 12 godina napustio nas je jedan od najcenjenijih i najharizmatičnijih glumaca svoje generacije.

Svaki put kada se emituju reprize legendardnih RTS-ovih serija iz devedesetih i s početka dvehiljaditih, nemoguće je uživati u njima bez gorkog ukusa i velike tuge što više ne možemo da se radujemo novim ulogama čudesnog i neponovljivog Milenka Zablaćanskog.

 

Slavni glumac, jedan od najharizmatičnijih u istoriji srpskog pozorišta i televizije, petog dana januara 2008. godine doživeo je saobraćajnu nesreću, a 17 dana kasnije Srbiju je šokirala vest da je Zablaćanski preminuo.

 

 

Sjajni Milenko rođen je u Bogatiću 8. decembra 1955. godine, a diplomirao je glumu na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti. Prve pozorišne uloge zabeležio je u pozorištu Boško Buha, a kao zreo glumac, u svojim tridesetim, prešao je u Pozorište na Terazijama, gde smo ga gledali u čuvenim predstavama Lutka s naslovne strane, Kabare, Svadba u kupatilu i drugim. Ipak, najširu slavu i poštovanje dobio je simpatičnim ulogama u RTS-ovim serijama emitovanim u udarnim terminima, pa nas je zauvek kupio rolama trapavog Miksera koji daje sve od sebe da se snađe u teškom vremenu u Porodičnom blagu, romantičnog umetnika Đorđa Đorđevića Đorđina u Srećnim ljudima i Neše Ljutića koji se u seriji Stižu dolari nalazi u nesvakidašnjoj situaciji da mu je rešenje svih problema pred nosom, ali nikako ne uspeva da ga ščepa.

 

 

Nažalost, bile su to poslednje uloge neverovatnog Milenka Zablaćanskog, koji je tog tužnog petog januara 2008. na putu koji vodi sa Zlatibora prema Užicu doživeo sudar s automobilom koji je išao iz suprotnog pravca. Glumac je odmah prevezen u užičku bolnicu, a potom i u beogradski VMA. Ništa nije vredelo ― 22. januara, glavni, veliki, čarobni Milenko Zabalaćanski napustio nas je.

 

Ono što je interesantno jeste svedočenje njegovog komšije sa Zlatibora Mitra Anđića, koji je ispričao da je Zablaćanski, svestan opasnosti koje sa sobom nose ledene kiše koje su tih dana padale, odlučio da se njegova supruga Snežana i jedan od sinova vrate u Beograd autobusom.

 

― Morali su da prekinu zimovanje zbog smrti Snežanine tetke, a Milenko je sam krenuo automobilom za Beograd. Spasao im je tako život... ― istakao je Anđić.

 

Iza slavnog glumca ostali su sinovi Ivan i Nikola, a stariji od braće odlučio je da pođe očevim stopama.

 

― Moj veliki san bio je da zaigram sa tatom na glavnoj sceni, ali to se zbog nesreće u kojoj je stradao, nažalost, nije dogodilo ― priznao je jednom prilikom Ivan Zablaćanski. ― Imao sam osamnaest godina i išao u četvrti razred srednje škole kada se nesreća dogodila. To je nešto što ne može nikada da se preboli, ali čovek nekako mora da se pomiri sa činjenicama i krene dalje. Morao sam da sazrem brže jer kad ostaneš bez oca, moraš da preuzmeš neke stvari koje je on radio, a nemaš više ni zaštitu koju si imao. Ali u takvim situacijama to je normalno.