"Jelena, žena koje nema", jedna od najpoznatijih pripovetki legendarnog pisca, inspirisana je jednom ženom koja je za nobelovca bila vredna višedecenijskog čekanja i maštanja. Ali ta žena nije bila Jelena, već Milica. Milica Babić, supruga Nenada Jovanovića, bliskog prijatelja i saradnika Ive Andrića.
― Sve je počelo u predvečerje rata, kada su Ivo i Nenad Jovanović preuzeli diplomatsku dužnost u Berlinu. Starom i usamljenom momku, ambasadoru Andriću, sve je više prijalo društvo Jovanovića, zapravo Milice, pa je prijateljstvo vremenom prešlo u grešnu ljubav ― napisala je jednom prilikom Zorica Janković, istoričarka i kustos Istorijskog muzeja Srbije.
NE PROPUSTITE
Kada je Nenad Jovanović preminuo, oni su priznali svima svoja osećanja ― Ivo više nije mogao ili želeo da krije svoju ljubav od sveta. Već naredne godine, Milica i on su se venčali i svima je bilo jasno: Milica Babić bila je "Jelena, žena koje nema".
I dalje svi pamte prizor Ive Andrića na dodeli Nobelove nagrade 1961. godine, kada se najcenjeniji jugoslovenski pisac na ceremoniji dodele pojavio u fraku, ruku pod ruku s ljubavlju svog života u plavoj haljini, s velikom crnom mašnom u kosi. Kralj Gustav VI uručio mu je Nobelovu nagradu, dok je svirala sevdalinka "Kad ja pođoh na Bembašu", a Milica je aplaudirala. U tom trenutku, oni su bili u braku tek tri godine.
Iako je sama ljubav trajala decenijama, njihov brak bio je, ispostavilo se, kratkog daha ― deset godina nakon što su se jedno drugom zavetovali na večnu ljubav, Milica Babić je preminula. Imala je tek 58. godina i sahranjena je u beogradskoj Aleji zaslužnih građana na Novom groblju, baš kao i Ivo, koji je svet napustio sedam godina kasnije.
