U pismu koje je napisala sama sebi Danka Novović otkrila je detalje ranog detinjstva, ali i kasnijeg života.
U školi ćeš pevati, recitovati, glumiti… Otići ćeš i u dramsku grupu Bate Miladinovića, nećeš ni sanjati o tome da ćeš se nekoliko godina kasnije baviti javnim poslom. Zapravo, sve ćeš to raditi da bi zaradila neki dinar, doprinela kućnom budžetu.
Dok ti pišem pismo, Danka, zavladala je prava slikomanija. Svi hoće da se slikaju, da budu voditelji. A ti ćeš tada, paradoksalno, doživeti najveću slavu. I zvaće te, radićeš i dalje. Zavladaće, međutim, prostakluk i primitivizam, govoriće se na televiziji kao što se ne govori ni u kafani, u koju ćeš, priznajem, voleti da ideš.
Ne ljuti se na Tomu Zdravkovića kad ti posveti i otpeva pesmu “Danka”. Mislićeš, napisaće novinari, zabavljaš se sa pevačem… On je divan, dobar čovek.
Sve ćeš manje gledati televiziju, pratiti politiku, to te više neće zanimati. Da li bi ti tu nešto promenila? Uh, mnogo štošta. Znaćeš da vest dana – mora da bude vest dana!
Ali, mani se toga jer će, u tvom životu, najvažnija vest biti – da si zdrava."
NE PROPUSTITE
