S osmehom pričaju o tom periodu i srećni su što su postigli zacrtane ciljeve!
Zoran, najstariji brat, po dolasku u Dansku imao je veliki teret, morao je da brine o mlađoj braći, a uz Bobana je bio onda kada mu je bilo najteže - na samom početku. Ipak, uvek ga je forsirao da radi i zaradi, i učio ga je da ništa ne dolazi preko noći. Danas je izuzetno ponosan na njega i sve što je postigao, i dodaje da se divi svakom pevaču koji uspe u tom poslu.
"Nekada sam imao taksi i Boban je vozio kod mene. Dođe on jedne prilike iz Beograda, teško je bilo, početak karijere, veliki novac potrošen, i žali se: "Brate, nemam suve kinte, šta da radim?" Rekoh "Evo ti taksi, sedi, vozi, zaradiš 500 kruna i ponesi ih kući". Uzme on auto i eto ga, vraća se nakon sat i po. Kaže "Brate, evo ti ključ. Ja dugujem 500.000 kruna! 500 kruna mi ne čini ništa, ko ga šiša!", danas sa osmehom priča Zoran.
"Kad sam došao sa 16 godina ovde, bio sam radostan. Nismo baš dobro živeli u Crnoj Gori. Ovde sam radio, to je kao brza hrana", rekao je Boban pokazujući na objekat koji je danas renoviran.
NE PROPUSTITE
