I kao klinka popularna rok zvezda i pevačica grupe Negativ, Ivana Peters, sanjala je o muzičkoj karijeri, a veliki talenat pokazala je još u srednjoj školi, kada je zajedno sa svojim školskim drugom, danas stilistom Peđom Govedaricom, pevajući na času nervirala profesore. Rođena je kao Ivana Pavlović 22. avgusta 1974. godine u Beogradu, kao devojčica teška 2 kilograma i 600 grama, i dugačka 49 centimetara. S osam meseci izgovorila je reč makooo, što je značilo majko, a prva bajka uz koju ju je mama Vesna uspavljivala bila je Crvenkapa. Odrasla je kod Fontane na Novom Beogradu, a od ranog detinjstva bila je vezana za baku Saru, po kojoj je dala ime svojoj ćerkici. Omiljeni crtani junaci bili su joj Tom i Džeri, dok danas njena ćerka raste uz neke nove animirane dečje idole.
- Detinjstvo najviše pamtim po šetnjama i viršlama sa senfom na koje me je stalno vodila baka. Zahvaljujući njenoj brizi nije bilo potrebe ni da idem u vrtić , ali sam zato odlazila u francusko zabavište i učila jezike. Polazak u školu pamtim po tome što je u razredu bilo mnogo Ivana, ali i jedan Nikola, koji je prvi dan u školu došao u odelu sa kravatom. Nikada neću zaboraviti ni kada sam u osnovnoj školi dobila četiri petice baš na petak trinaesti i od tada volim taj broj kojeg se svi plaše. Kasnije sam se razvila u klasičnu beogradsku tinejdžerku koja je tražila ljubav. Išla sam paralelno u dve škole, gimnaziju i muzičku, pa nisam mnogo izlazila. Imala sam svega četiri duže veze, ali nisam imala ni mnogo kratkih. Moje samopouzdanje prema muškarcima popravljalo se lagano godinama - kroz osmeh otkriva Ivana, čije su prve dane života protkali i oni manje lepi trenuci.
- Kada se mama razvela od mog pokojnog oca Nenada bila sam nešto starija nego što je sada moja četvorogodišnja ćerka. Potom se ponovo udala i rodila Nevenu i Vukašina. Inače, oca sam videla svega četiri, pet puta u životu. Preminuo je pre nekoliko godina, a o njegovoj smrti obaveštena sam preko rodbinskih veza. Pošto je živeo u Nišu, nisam stigla ni da odem na njegovu sahranu. Kao mala, nisam nešto preterano tražila tatu. Valjda zato što mi je tu vrstu ljubavi pružao očuh Miroslav od kojeg se moja mama takođe razvela. Više su zbog toga kasnije patili Nevena i Vukašin, a ja sam savršeno shvatala kroz šta prolaze jer sam tada imala petnaest godina. Inače, moj tata je bio muzički obrazovan, predavao je muzičku kulturu, svirao nekoliko instrumenata i veoma ga je redovao moj angažman u bendu Negativ u kome i sada pevam - objašnjava pevačica koja nije bila ljubomorna kada su na svet došli Nevena i Vukašin, već se prema njima postavila kao prava starija sestra i odrasla osoba.
Kada je imala godinu dana, kosica joj je bila izrazito kovrdžava, pa u šali kaže da je ličila na crnče, a danas istu frizuru ima njena mezimica Sara, koja voli da jede više nego njena mama u tim godinama.
- Kada sam bila mala, nisam volela da jedem. Bila sam sitnija nego što je sada moja devojčica. Sećam se da su mi prasetinu pasirali u mleku da bih je jela, a znala sam po čitav dan da konzumiram samo kiki bombone - priseća se Ivana kojoj je omiljena preokupacija u detinjstvu bilo sakupljanje sličica za album Sara Kej.
- Prvi javni nastup imala sam na Trećem kanalu u emisiji Srce moje škole, a kasnije i na programu Studija B, gde sam sa bendom Who Is The Best izvodila našu numeru Baby Don’t You Say No, Say Maybe. Počela sam da pevam sa petnaest godina, i to radim već više od dve decenije. Kada sam prvi put stala pred mikrofon, na koji je bila navučena čarapa umesto mrežice, zavladalo je potpuno oduševljenje okoline i više nisam želela da se odvojim od njega. U periodu srednje škole slušala sam Guns’n’Roses, White Snake, čak sam neko vreme bila i u hip-hop bendu. Vremenom, kako sam sazrevala, moj muzički ukus sve više se poklapao sa onim što pevam i to je rezultiralo grupom Negativ. U međuvremenu išla sam i u muzičku školu, svirala klavir, pevala u horu i nisam imala želju da se bavim solo pevanjem, ali prosto se orilo svuda gde bih se pojavila: u mojoj ulici, parku, pored Zemunske gimnazije, a čak sam stalnim pevanjem iritirala i društvo u školi. Stilista Peđa Govedarica, inače moj školski drug, i ja pentrali smo se po stolovima, đuskali i pevali, i pojedinci iz razreda su govorili: Neka je, pobogu, neko ućutka. Sve dok me drugarica iz razreda nije odvela kod svog brata Aleksandra Džankića koji je bio već afirmisani muzičar, i tako je počela moja karijera - kaže Ivana koja je postala popularna u grupi TAP 011, u prvoj polovini devedesetih.
- Sebe sam dala maksimalno u grupi TAP 011 i ničega iz tog perioda se ne stidim. Super mi je što sam kao dvadesetogodišnjakinja mnogo putovala avionom u inostranstvo i dobro zarađivala. Svidela mi se ideja o ponovnom okupljanju zbog koncerta u Areni. Nema nikakve usiljenosti i odnosi među nama su u savršenom redu. Sve naše mane i vrline su se stopile. Ono što mi je nekada smetalo kod Goce Tržan, kasnije sam primetila i kod sebe. Uz ekipu iz TAP-a, naviru mi najlepša sećanja iz perioda kada smo gradili svoje ličnosti. Razmirice među nama jesu plod dečjih bolesti, ali prevazišli smo profesionalnu sujetu i period dokazivanja - kaže Ivana kojoj su od poslovnih, mnogo draži privatni podvizi, naročito otkako je 10. jula 2006, nakon podvrgavanja vantelesnoj oplodnji dobila ćerku Saru.
- Bio mi je neophodan proces vantelesne oplodnje. Ono što je gotovo nemoguće, desilo mi se iz prvog pokušaja. Ne mogu da opišem tu sreću, a ni da zamislim bol da se to nije ostvarilo iz više pokušaja. Mogu samo da poručim ženama koje su u sličnoj situaciji da budu uporne i da istraju jer nagrada je neopisiva - kaže pevačica, kojoj je uloga majke donela nezamenjivo iskustvo.
- Sarin doktor mi je prvi dan nakon njenog rođenja rekao da treba da je podižem i gajim kao Afrikanka - na grudima i u naručju, potpuno prirodno. Niko te ne može naučiti da budeš majka. To je jedinstveni instinkt i ja pratim svoj. Slušam i svoju mamu koja je podigla nas troje i potpuno joj verujem. Ima toliko oprečnih mišljenja i razlike u savetima da ti ne preostaje ništa drugo nego da od svega uzmeš pomalo onoga što odgovara tvom detetu - kaže Ivana koja se nedavno izuzetno uplašila kada je njena mezimica, pošto je probila nepce kašikom, morala na ušivanje te je nekoliko dana provela i u bolnici. Ali, uprkos snažnoj ljubavi prema detetu, Ivana se krajem 2007, razdvojila od Aleksandra Petersa, direktora domaćeg predstavništva firme Still i bivšeg člana grupe Sunshine, sa kojim se venčala 2005. godine. Razdvajanje od supruga, a kasnije i formalni razvod, vratili su je u period kada su se razdvojili njeni roditelji.
- Da sam se vodila maminim primerom, mislila bih da su razvodi super. Ali nisu. Ne mogu po iskustvu svoje majke da krojim život. Ona je imala svoje emotivne uspone i padove a ja svoje, i moja priča je drugačija. Aleksandar i ja se nikada nismo svađali da bismo se mirili, i posle razvoda imali smo normalnu komunikaciju. Sara je najsrećnija kada smo zajedno, a sreća našeg deteta je najvažnija. Nana mi je čitavog života govorila da podgrejana čorba nikada ne može biti ista kao ona sveže pripremljena. I verujem u te njene reči. Imala sam nekoliko veza kojima sam se vraćala, i ispostavilo se da je moja nana bila u pravu, mada sve zavisi od konkretne situacije. Ipak, moja ćerka obožava kada provodi vreme sa oba roditelja i nas troje smo prava srećna porodica. Kada je njen tata tu, ne moram da je pratim pogledom jer znam da je na sigurnom - priča Ivana koja se nakon godinu i po dana razdvojenosti pomirila sa bivšim suprugom čije prezime Peters i dalje ponosno nosi. Iako je na rok sceni godinama, nikada nije poklekla pred porocima.
- Plašim se poroka jer sam slabog karaktera. Da sam podlegla bilo kom od njih, sigurno se ne bih izvukla. Možda mi je malo žao što nisam probala neke stvari da bar znam od čega da zazirem. Ovako se i dalje plašim nečega što ne znam šta je. Osim toga, nisam bila u poročnom društvu mada poznajem ljude koji su svašta konzumirali u svojoj ranoj mladosti, a sa njima sam se družila tokom, i posle njihovog lečenja. Možda su me u stvari te njihove strašne priče odvele na drugu stranu jer sam pretpostavljala šta bi moglo da mi se desi ako počnem da se drogiram - završava svoju ispovest Ivana.
Nikola Rumenić
