Tijana Dapčević: Tata me je plašio vampirima
Pre dve godine prekinula sam tradiciju da za Božić idem u Skoplje kod mojih, već ga sa suprugom Milanom slavim u našem domu. Trudim se da nikad ne radim za taj praznik, pogotovo da za Badnje veče sedim kod kuće. To mi je ostalo od malih nogu, kada je tata moju sestru Tamaru i mene plašio govoreći kako tada izlaze vampiri na ulicu pa mora da se sedi kod kuće. Naravno, trebalo nam je, onako nestašnim, objasniti zašto se nigde ne ide. Od svih običaja sam zadržala kupovinu badnjaka. Jedne godine sam specijalno krenula u Sabornu crkvu da ga kupim, ali mi je neko ukrao novčanik baš kad sam u nju ulazila. Ipak, nisam ostala bez badnjaka. Pamtim kako je mama postavljala sto za badnje veče. Bilo je tu razno suvo voće: orasi, suve šljive, smokve i svakakva posna jela. Baka je unosila slamu ispod stola, ali mi ni danas nije jasno šta znači taj običaj. Zapamtila sam da se te večeri ništa ne sklanja sa stola, već da se tako čeka Božić. Ne postim, osim za badnje veče.
Trudim se da za Božić budem kod kuće sa svojima i slavim u miru i porodičnoj atmosferi. Pamtim kako sam jedne godine bila veoma tužna i usamljena jer nisam mogla da budem sa porodicom. Od kad znam za sebe Božić se obeležavao i tretirao kao veliki praznik u našem domu. Radovale su me sve te sitne stvari koje čine tradicionalni običaj, a koje treba da se obave uoči i za Božić.
Pošto moja porodica živi u Frankfurtu, viđamo se veoma retko, ponekad čak ni za praznike nemamo priliku da budemo zajedno. Nedavno sam ih posetila i provela sa njima katolički Božić, ali ću ovaj naš pravoslavni provesti bez roditelja. Nedostaje mi taj porodični skup, tradicionalna večera za Badnje veče i veliki ručak na sam Božić. Inače volim praznike, raduju me i Nova godina i Uskrs.
Ostala je u meni tradicija da poštujem praznike još iz detinjstva. Slavila se slava, Božić i Uskrs. Ne mogu da kažem da mi danas posebno mnogo znače, jer nisam osoba kojoj bilo šta posebno znači. Ali, pamtim kako sam volela da verujem u Božić Batu. Ima neke magije i čarolije u svemu tome. Božić mi je nekako draži od Uskrsa.
Obeležavamo Božić, ali to nikada nije bilo neko posebno veliko slavlje. već u krugu porodice. Zbog toga i ne mogu da kažem da imam posebne uspomene vezane za taj praznik. Uglavnom sam ga provodio sa porodicom, a trudiću se i ove godine da ga provedem sa majkom.
Big Lale: Kao igrani film
Božić se u mojoj porodici slavi oduvek, a proslava liči na igrani film. Bio sam veoma mali, imao sam šest godina, ali se sećam da smo sa ocem obeležavali taj dan. Sada ja sa mojom decom radim sve ono što je on radio sa nama. Uzmem slamu, ne kupljenu nego pravu, sa mog placa iz Jagodine, pa onda sa sekirom idemo po badnjak u šumu i donesemo ga kući. Uveče sa slamom idem oko kuće kao petao, a deca za mnom kao pilići. Kada ulazimo u kuću, žena baca na nas kukuruz. Onda slamu stavljamo ispod stola, lomi se česnica i gleda se ko je šta dobio. Žena nas onda posluži medom i orahom, pa ja bacam četiri oraha u četiri ćoška kuća. Naredno jutro se džara vatra, kada se bude klinci... Sve po propisu. Isto je izgledalo i kada sam bio mali. Tada sam uživao u Božiću kao dete koje čeka šta će mu tata pokloniti. Podjednake čari osećam i sada, kada imam suprotnu ulogu, onu koju je obavljao moj otac. Uživam kada vidim kako moja deca poštuju tradiciju. Ako nema svetinje u kući, porodica ne može da opstane. Mi poštujemo i materice, i očeve. Džaba što ćete naučiti decu kada treba da kažu dobar dan, ako zaboravite na narodne običaje.
Svetlana Ceca Ražnatović: Kod mene je to pravi obred
Vernik sam i sve običaje poštujem onako kako tradicija nalaže i kako sam vaspitana. Za Božić se dešava pravi obred, bacamo žito i novčiće po kući, unosimo badnjak. Ne idem kod roditelja, već ovaj veliki pravoslavni praznik dočekujem kod svoje kuće. Tako vaspitavam i decu. Kada sam bila mala, moji su uvek slavili krsnu slavu, obeležavali velike pravoslavne praznike i sve to preneli na mene. A nama deci je sve to bilo interesantno. Danas se raduju i moji klinci, pogotovo poklonima.
Vuk Kostić: Lovačke uspomene
Božić već godinama slavimo porodično u kući naših kumova i prijatelja Stankovića, u selu Cerova pored Kruševca. To je pravi, srpski način obeležavanja Božića, sa svim običajima koji su karakteristični za taj dan. Nekako mi se čini da Božić u gradu nije to što je na selu, u pravoj domaćinskoj kući. Posebno lepe uspomene vežu me za Božićni lov na Moravi. Nije da nisam imao sreće u tim lovovima, sakupio sam mnogo trofeja upravo za Božić: i jelene, i muflone, nekih dvadesetak srndaća...
Gordan Kičić: Crkva i kuća
Od mog najranijeg detinjstva obeležavamo Božić, poštujući sve crkvene običaje. Znači, najnormalnije slavimo, idemo u crkvu tog dana, okupimo se za ručak i provodimo ceo dan u krugu porodice. Tako će biti i ove godine.
Tekst je objavljen u 15. broju magazina Story, 3. januara 2006. godine.
