Rok ikona koja je obeležila domaću scenu sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, nastupiće 18. novembra u beogradskom Sava centru na Večeri sevdaha.
- Ah, taj sevdah. To čovek nosi u sebi, neki osećaj prema tradiciji, a ja sam to osetila davno. Kada sam bila mala devojčica, moj tata je znao kupiti nekoliko singlica narodnih pesama i on je slušao tu divnu pevačicu Nadu Mamulu. Zahvaljujući Karlu Metikošu, postoje i tonski zapisi pesama Omer, beže i Niz polje idu, babo, sejmeni stari skoro četrdeset godina. Kada sam počinjala pevati Čajšukarije od Esme Redžepove, ljudi su se čudili, jer dolazim iz rok miljea. To je ludo. A kada sam pevala Omer, beže i Niz polje idu, babo, sejmeni, ljudi su uzvikivali: Pa to je fantastično! Onda je to Karlo čuo i rekao mi: To moramo zapisati. Bila je to, mislim, 1973. godina. Snimali smo u tadašnjoj Radio-televiziji Sarajevo u tonskom studiju uz orkestar Rate Petkovića. Snimili smo odjedanput. Ma, kako je to bilo, frcala su dugmad na sve strane. To je bilo s ljubavlju rađeno i zato traje toliko. A da se kalkulisalo i manipulisalo, bila bi druga priča. Nije moja poenta da pevam sevdalinke najbolje na svetu nego u jednom momentu dodirnuti srce ljudi. Tradicionalne pesme s naših područja su vredne – rekla je Josipa u intervjuu za Dnevni avaz, koja je otkrila zbog čega po energiji deluje kao da nije prešla trideset petu.
- Imam i manje. Ovi koji imaju trideset ili dvadeset i pet godina, već su jako ozbiljniji od mene. Danas se mladi brzo uozbilje. Zvezda je danas neko kome se ime pet puta spomene. Kreativnost je ostala tamo negde u sedamdesetim i osamdesetim godinama. Ništa se ne može napraviti preko noći. Danas napraviš osobu kao projekt i, kada više ne ide, odbaciš je. To je okrutno. Ja u toj priči moram ići svojim putem, a teško je. Jezivo. Pitaju me zašto se čudim kad je to normalno. Nije normalno i nikad to neću prihvatiti – tvrdi poznata umetnica koja priznaje i da je često pogrešno shvaćena zbog izjave da se svih proteklih godina oseća kao duh svog pokojnog muža.
- Ljudi to ponekada krivo shvate. Čovek koji ne zna šta je to duhovna povezanost, šta je to ljubav gde se ljudi ne mogu razdvojiti, misle da razgovaram s Karlovim duhom, da sam prolupala. Ja, naprosto, samo volim. Smrt ne može uništiti ljubav. Može tamo gde se nije udomila. Imala sam ovih dana teške razgovore za koncert u Lisinskom, jer će 10. decembra biti dvadeset godina od smrti Karla Metikoša. Bit će tu mnogo toga, od Dnevnika jedne ljubavi do Gubec-bega – kaže Josipa i otkriva zbog čega neće na stupiti na koncertu Željka Joksimovića u zagrebačkoj Areni 10. decembra.
- On je mene zvao, ali ja ne mogu biti njegov gost, jer istog dana imam koncert, takođe u Zagrebu. A ja, inače, ne poznajem rad Željka Joksimovića – rekla je Josipa koja kaže da joj ne smeta što će nastupiti iste večeri u Zagrebu.
- Nemamo istu publiku. Svi mi imamo svoje mesto. Nikada se nikoga ne bojim – istakla je Josipa Lisac.
Priredila: Jelena Kulović
