Poznati glumac je u svom matičnom porozištu igrao duže od 20 godina.
Danas je u Beogradu, posle kratke i teške bolesti, u četrdeset devetoj godini, preminuo veliki srpski glumac Nebojša Glogovac.
Na pozorišnu scenu stupio je ulogom u predstavi „Velika pljačka“ Džoa Ortona, u režiji Dejana Mijača, a potom zaigrao u predstavama Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji je član ubrzo postao. Posle Nika Đurova u „Lažnom caru Šćepanu Malom“, po Njegošu i ponovo u Mijačevoj režiji, u JDP-u je odmah počeo igrati velike i važne uloge u nekim od najznačajnijih predstava ovog teatra, poput Vladimira u dramatizaciji „U potpalublju“, Vladimira Arsenijevića, Dime u Koljadinoj „Polonezi Oginjskog“, Troila u Šekspirovom „Troilu i Kresidi“, Andreja u „Buretu baruta“, Dana u „Bliže“ Patrika Marbera, Lagranaža u predstavi „Molijer, još jedan život“ po Bulgakovu. Raskoš njegovog ogromnog dara imala je svoje vrhunce u predstavama „Šine“ Milene Marković, „Hadersfild“ Uglješe Šajtinca, koje su se na repertoaru zadržale više od deset godina, kao i u Nušićevom „Sumnjivom licu“ u kojem je igrao ulogu kapetana Jerotija, te u „Metamorfozama“ po Ovidiju i Klajstovom „Razbijenom krčagu“.
Njegova poslednja uloga i poslednja odigrana predstava u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bio je „Hamlet“, 13. decembra 2017. Radio je sa najznačajnijim rediteljima sa ovih prostora, Dejanom Mijačem, Slobodanom Unkovskim, Egonom Savinom, Dušanom Jovanovićem, Aleksandrom Popovskim.
Nebojša Glogovac pojavio se sa filmom „Vukovar, jedna priča“ Bore Draškovića, a svoju prvu glavnu ulogu odigrao je u „Ubistvu s predumišljajem“ reditelja Gorčina Stojanovića. Sledile su uloge u „Do koske“, „Munjama“, „Nebeskoj udici“, „Buretu baruta“, „Kad porastem biću Kengur“, „Sutra ujutro“, „Krugovi“, „Kenjac“, “Ustav Republike Hrvatske” i desetinama drugih, u kojima je sarađivao sa Goranom Paskaljevićem, Rajkom Grlićem, Ljubišom Samardžićem, Radivojem Andrićem, Olegom Novkovićem, Srdanom Golubovićem i mnogim drugim.
Nebojša Glogovac bio je ne samo vodeći glumac svoje generacije, nego i jedan od najvećih u povesti srpskog glumišta, igrajući s podjednakim uspehom veliki klasični repertoar i savremene, generacijske uloge u predstavama i filmovima koji su snažno obeležili svoje vreme, ostajući u trajnom nasleđu budućih pokolenja.
Za svoje uloge višestruko i višekratno je nagrađivan svim važnim nagradama poput Sterijine, Zlatne arene u Puli, Cara Konstantina i Gran prija u Nišu, Nagrade grada Beograda, kao i desetinama drugih.
Odlazak Nebojše Glogovca tragičan je i nenadoknadiv gubitak ne samo za srpsko pozorište, film i televiziju, nego i za kulturni i javni život čitavog našeg podneblja.
