Poznata glumica, koja je na velikom platnu upečatljivo dočarala snagu, iskrenost i iskustva žene, čiji je život ispunjen velikim ulogama i strastvenim ljubavnim vezama, napunila je 79 godina, ali i dalje je vrlo aktivna: režira, piše i bavi se humanitarnim radom.
Kasnih šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka Liv Ulman je predstavljala simbol umetničkog filma.
Prelepa i izuzetno talentovana, slavu je stekla glumeći kompleksne likove u filmovima švedskog reditelja Ingmara Bergmana. Uspesi u njegovim ostvarenjima omogućili su joj da svoj zvezdani status dokaže i u Holivudu, ali se na kraju vratila evropskoj kinematografiji.
– Kad sam snimala jedan film u Americi, Vanesa Redgrejv me je proganjala da poklonim novac za neke revolucije, a Džejn Fonda je stalno tražila nekog instruktora koji bi mi popravio akcenat. U Holivudu se glumci cene po količini novca koji dobiju za ulogu, i zbog toga mi nikad nije bio san da radim tamo. Što više novca dobiješ, to više vrediš, ne samo u očima producenata, nego i javnosti – ispričala je jednom prilikom.
Liv Ulman nije obična filmska zvezda. Dokazala se u pozorištu, postala ambasador dobre volje Unicefa, napisala dve knjige memoara, oprobala se kao novinar i reditelj. Jednostavno rečeno – izgradila se kao kompleksan autor.
Glumica, koju mnogi smatraju nacionalnim blagom Norveške, rođena je 16. decembra 1938. u Tokiju. Naime, njen otac, inženjer u avio-industriji, tamo je bio na privremenom radu. Odrastala je u Trondhajmu, ali je tokom Drugog svetskog rata živela u Kanadi.
Blistavu karijeru izgradila je glumeći složene psihološke likove u Bergamnovim filmovima, za koje je dobila sjajne pohvale kritičara. Tako ju je Američko udruženje filmskih kritičara čak tri puta proglašavalo za najbolju glumicu. Jednom je osvojila Zlatni globus, a dva puta je bila nominovana za Oskara, što predstavlja veliki uspeh za glumicu koja je igrala u filmovima sa neengleskog govornog područja. Role u ostvarenjima Ingmara Bergmana, a posebno ona u filmu „Prizori iz bračnog života“, napravile su od Liv, tokom sedamdesetih, međunarodnu feminističku i kulturnu ikonu, a njen nordijski izgled i izuzetna lepota bili su oličenje modnog ukusa tog doba. Zato je Bejb Bjuel, videvši sliku Ulmanove na naslovnoj strani magazina „Vogue“, kćerki koju je dobila sa Stvenom Tajlerom, danas poznatoj glumici, dala njeno ime.
Liv Ulman se dokazala i na Brodveju, a za uloge u Ibzenovoj „Kući lutaka“ i „Ani Kristi“ Judžina O’Nila bila je nominovana za nagradu Toni. Uz sjajnu glumačku karijeru Liv je napisala i dve knjige memoara, „Promena“ i „Izbori“, a zatim je odlučila da nepovratno pređe s druge strane kamere i da se bavi režijom. I u tome je bila toliko dobro da joj je i veliki Bergman napisao scenario.
Nastavak na sledećoj strani.
