Posle duge i teške bolesti Dejan Penčić Poljanski umro je 23. 8. 2017. u Novom Sadu. Ispraćaj je 25. 8. 2017, u 12.45 na Gradskom groblju u Novom Sadu. Komemoracija će biti održana u Srpskom narodnom pozorištu 29. 8. 2017, u 12.00 na sceni Pera Dobrinović.
Rođen je u Beogradu 20. 12. 1943. U rodnom gradu je završio gimnaziju (1962), Pravni fakultet (1966) i režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi Vjekoslava Afrića i Dimitrija Đurkovića (1971). Još kao student je sa istomišljenicima pokrenuo osnivanje Doma omladine u Beogradu i jedno vreme bio zamenik direktora. Najveći deo radnog veka, od 1964. do 1992. i od 1993. do 1997, proveo je kao pozorišni kritičar, novinar-komentator i urednik kulturne redakcije II programa Radio-Beograda. Objavio više od dve hiljade pozorišnih kritika, uređivao emisije na Drugom programu posvećene umetnosti, posebno pozorišnoj, i snimio i emitovao više stotina razgovora sa glumcima, rediteljima, dramskim piscima i ostalim pozorišnim stvaraocima od kojih se jedan broj čuva u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije. Tekstove je objavljivao i u „Politici”, „Politici ekspres”, „Sceni”, „Teatronu” i drugde. Pozorišnom režijom najviše se bavio krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih i to uglavnom u amaterskim pozorištima. Nekoliko režija ostvario je tokom devedesetih (Igramo se Kandida u sopstvenoj adaptaciji po Volteru, Sveti đavo Raspućin Aleksandra Popovića i Semafor Miloša Nikolića na lutkarskoj sceni NP „Toša Jovanović” u Zrenjaninu i Pokojnik u NP u Užicu).
Dve sezone, 1992-1994, bio je direktor Drame SNP-a, a 2002/03. umetnički direktor užičkog Narodnog pozorišta, za koje je dramatizovao Molijerovog Tartifa i Nušićevog Pokojnika. Jedan je od pokretača kabarea „Stepenica” u Domu omladine u Beogradu kao i BRAMS-a (Beogradski amaterski festival malih scena) i njegov umetnički direktor 1967-1969, jedan od organizatora festivala „Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru i Jugoslovenskog pozorišnog festivala (JPFU) u Užicu i njegov prvi selektor (1996-1998), a bio je i umetnički direktor (2001-2005), kao i selektor 26. MES-a u Sarajevu 1985, 5. i 6. Bijenala jugoslovenskog lutkarstva u Bugojnu (1987, 1989), 34. JPI (1989), 2, 3, 4 i 5. Jugoslovenskog festivala pozorišta za djecu u Kotoru (1994-1997), 2. i 3. Vršačke pozorišne jeseni (1994, 1995) i 30. Dana komedije u Jagodini (2002).
Za svoj rad višestruko je nagrađivan: Statueta „Joakim Vujić” 1995, Sterijina nagrada za pozorišnu kritiku 1998, Zlatni beočug Beograda 1999, Povelja „Dani komedije” u Jagodini 2006, Nagrada lista „Politika”; Zlatna medalja Srpskog narodnog pozorišta „Jovan Đorđević” 2011.
(iz Enciklopedije SNP-a)
Autor je i priređivač značajnih pozorišnih knjiga, od kojih se izdvajaju: Egon Savin (2012), 55 (susreta) Festivala pozorišta Vojvodine (2005), Otišlo u (v)etar: pozorišne kritike, 1973-1983. (1992), Pozorišni susreti profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić“ (1989), sarađivao na izdanjima: Dejan Mijač (D. Nikolić, 2016), Drama SNP-a: Repertoar od 1945. do 1995. (J. Mirosavljević, 2006) i drugim izdanjima; članke je objavljivao u listu „Pozorište“, časopisu „Scena“ i drugim publikacijama.
