Zlatna Nađa Higl posvetila se veoma ozbiljnoj temi, te iz ličnog iskustva pokušala da objasni drugim ženama, majkama, kako se i sama izborila sam postporođajnom depresijom.
Shvatila sam da moram nešto da promenim
Odustajanje nije dolazilo u obzir, te sam pokušavala da kroz tu ljubav prema sportu prebrodim anksioznost koja se kod mene javljala. Depresiju nisam prevazišla pobedom u Rimu. Pobedila sam je dve godine pre toga, kada sam sa bratom promenila sve moguće i nemoguće u treningu, tehnici i taktici."
Shvatila sam da moram nešto da promenim ili će me depresija potpuno dotući. Nisam to dozvolila i izašla sam iz toga jača. Posle toga nije postojala stvar koja me može uvući u taj vrtlog emocija. Ni povreda, ni mamino zdravstveno stanje, ni loše trke ni loši plasmani, borila sam se sa najjačom voljom do tada, jer ako se ne borimo, dozvoljavamo depresiji da nas dotuče."
Sve je išlo svojim tokom dok nisam dobila prvo dete. Pre toga sam razmišljala: 'Kako žena može da se loše oseća kada pored sebe ima najlepše biće na svetu?'. Nažalost može. Ja sam to doživela i ne znam kako sam dozvolila da me to obuzme. Jednostavno se desilo. Kao da to nisam bila ja.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
