Zlatna Nađa Higl posvetila se veoma ozbiljnoj temi, te iz ličnog iskustva pokušala da objasni drugim ženama, majkama, kako se i sama izborila sam postporođajnom depresijom.
Slavna Nađa Higl u svom blogu pisala je, pre svega, na temu depresije, s kojim se bori sve veći broj ljudi danas, iz ovog ili onog razloga. Obrazložila je kako su njen posao i sama želja za uspehom uticali na nju.
Dok sam trenirala, dešavalo mi se da osetim da više ne mogu, da pomislim da je sve uzalud. Dvadeset godina sam se bavila plivanjem. To je dve trećine mog života i normalno je da je bilo uspona i padova. Trenirala sam, a rezultati su mi izmicali. Naravno da će doći do onog pitanja: 'Zašto uopšte ovo radim kada nema vajde'. Zaista mi je više puta došlo da dignem ruke od plivanja, ali jednostavno je bilo teško dići ruke od nečega čemu si više od pola života maksimalno posvećen."
Budila sam se sa teskobom i osećajem kako mi se ne ide na trening, kako mi se ne ulazi u tu ledenu vodu, ali onda uskočim i osetim ono što me je godinama držalo, a to je ljubav prema plivanju. Shvatila sam da imam problem i priznala sam sebi da moram da pronađem izlaz iz toga."
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Shvatila sam da moram nešto da promenim
Odustajanje nije dolazilo u obzir, te sam pokušavala da kroz tu ljubav prema sportu prebrodim anksioznost koja se kod mene javljala. Depresiju nisam prevazišla pobedom u Rimu. Pobedila sam je dve godine pre toga, kada sam sa bratom promenila sve moguće i nemoguće u treningu, tehnici i taktici."
Shvatila sam da moram nešto da promenim ili će me depresija potpuno dotući. Nisam to dozvolila i izašla sam iz toga jača. Posle toga nije postojala stvar koja me može uvući u taj vrtlog emocija. Ni povreda, ni mamino zdravstveno stanje, ni loše trke ni loši plasmani, borila sam se sa najjačom voljom do tada, jer ako se ne borimo, dozvoljavamo depresiji da nas dotuče."
Sve je išlo svojim tokom dok nisam dobila prvo dete. Pre toga sam razmišljala: 'Kako žena može da se loše oseća kada pored sebe ima najlepše biće na svetu?'. Nažalost može. Ja sam to doživela i ne znam kako sam dozvolila da me to obuzme. Jednostavno se desilo. Kao da to nisam bila ja.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
Ukoliko shvatite da ne možete sami...
Uhvatila sam sebe da ležim i razmišljam: 'Kako ću ja sada?', U tom trenutku sam pored sebe imala biće koje je na mene bilo upućeno 24 sata dnevno i ceo moj život se svodio na dojenje tj. u mom slučaju izmuzavanje, hranjenje, pranje, peglanje, presvlačenje, uspavljivanje, razmišljanje o tome šta ću ako mu se nešto desi te zbog toga nisam ni u toalet išla dok neko ne dođe da ga pričuva."
Sama sam sebi to nametnula i to me je navelo da se osećam kao da postojim samo zbog tog malog bića, kao da je moj život izgubio bilo koju drugu svrhu osim da budem mama. Na sreću, u mom slučaju je trajalo samo nedelju dana, jer sam se trgla i rekla sebi: Nađa, ti nisi neko ko cmizdri i ko kuka nad svojom sudbinom. Imaš biće koje zavisi od tebe i ako ti nisi srećna neće ni to dete biti!"
Nađa Higl: Šampionka koja je pobedila strah od vode
Od tog trenutka sam, kako mi nešto mračno padne na pamet, odmah počinjala nešto da radim, bilo da perem, da odem u šetnju sa bebom. Ma bilo šta samo da ne dopustim crnim mislima da me obuzmu. Shvatila sam da je problem bio u tome što sam često bila sama sa svojim mislima i tada ljudima svakakve gluposti padaju na pamet. Zaradila sam se i nisam imala vremena da se bavim trivijalnim mislima. Izborila sam se i vratila na kolosek."
U našem društvu je sramota ako priznaš da si ranjiv i da si doživeo nešto na šta uistinu ne možeš da utičeš. Mene nije sramota što sam ranjiva i ne treba ni vas da bude ako ste to doživele, jer to niste vi same birale, već je taj osećaj vas izabrao. Vaše je samo da ga prepoznate i da se sa tim izborite što je brže moguće. Ukoliko shvatite da ne možete sami, obavezno potražite pomoć stručnog lica."
