Otkad je venčanje počelo, pa do samog kraja, muzika nije stala, a svi smo bili toliko srećni i razdragani da atmosfera nijednog trenutka nije opadala. Sve je bilo svečano, ali bez nepotrebnih i ometajućih protokola, tako da smo se svi, zaista, iskreno zabavljali. Jedna od ključnih stvari bila je ta što su došli samo ljudi koji nas stvarno vole i istinski su se radovali zbog nas. Naravno, moj tata lomio je čaše, a dedu, stamenog i kršnog Crnogorca, prvi put u životu videla sam veoma emotivnog
Išli smo zajedno u osnovnu školu, pa u gimnaziju, gde smo čak u dva navrata bili u vezi, onako burno i tinejdžerski. Posle je on upisao Ekonomski fakultet, a ja Pravni i, u tom periodu, nekako smo se razdvojili. Iako živimo u istom kraju, na Dedinju, u ulicama koje se čak ukrštaju, tih nekoliko godina skoro da se nismo ni susretali. Jednog dana bukvalno smo nabasali jedno na drugo i od tada smo zajedno, već šest i po godina
Igor i ja imamo atipična radna vremena, događa se da smo na poslu vikendom, tokom noći i svim onim neradnim danima kojih se drugi dočepaju. Srećni smo kada nam se slobodno vreme uopšte poklopi, pa je onda potpuno nevažno kako ćemo ga provesti. Ali, zbog toga naš ležerni ručak ume vrlo lako da se pretvori u celonoćni izlazak.
Ines Atelier Ines Janković Jimmy Choo Saint Laurent Jovanu Janković Radeta Zalada Bojan Mojić
A da, sada se zvanično zovem Irina Borović Munjić
Piše: Stefan Tošović
