- U ovom trenutku ne smem da dajem nikakve izjave koje se tiču istrage i procesa. Ono što mogu da kažem jeste da patim, da proživljavam sve zajedno sa svojim sinom. Zajedno s njim ne spavam i imam temperaturu, zajedno obilazimo dečje psihologe, psihijatre i ne znam više šta da uradim da se stvari poprave. Postoji sigurna kuća za majke, ali ne i za decu. Krivo mi je što se takve alarmantne stvari ne rešavaju prve u ovoj zemlji, jer nasilje nad nemoćnom maloletnom decom najgora je stvar koja jedno društvo može da zadesi. Osuđujem i nasilje nad ženama, nad životinjama, ali mislim da je ovo najzverskije. Naravno da osećam i nemoć i tugu. U šoku sam, ne znam šta bih rekla i kako da se borim. Urlala bih nasred trga, sve bih uradila da pomognem svom sinu, ali evo, čekam više od dvadeset dana privremenu sudsku meru – kroz suze priča pevačica Maja Nikolić (42), koja se ovih dana našla u jednoj od najgorih situacija koje mogu da zadese roditelja.
Dramatična ispovest Maje Nikolić: Izgubila sam tri bebe!
Prema navodnom zapisniku u policiji, čije su delove preneli digitalni mediji, Majin mlađi sin prijavio je krajem decembra prošle godine u školi da ga je otac pretukao. Nakon što je njegova majka pozvana na razgovor, oboje su se uputili u policijsku stanicu, gde su dali izjave. Između ostalog, dete je, navodno, izjavilo da je te večeri pokušalo da iskoči kroz prozor na drugom spratu i pobegne, ali otac ga je sustigao i vratio u stan. U izveštaju se navode i povrede na dečakovom telu, ali otac je kasnije porekao tvrdnju da ga je udarao, navodeći da je njegov sin nekoliko podliva na različitim delovima tela zaradio na času fizičkog vaspitanja. Iako je prijava za nasilje podnesena, ni posle dvadeset dana nije doneta privremena mera za zabranu osumnjičenom da priđe detetu na manje od trista metara, što nalaže zakon.
Starateljstvo nad detetom još pre nekoliko godina zvanično je dodeljeno ocu, a sudski je naloženo da kod majke provodi svaki drugi dan. Uz to, Nikolićevoj je propisano da isplaćuje mesečnu alimentaciju od 11.000 dinara.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani.
Čitav ovaj događaj u to vreme burno je propraćen u medijima. Veći deo javnosti, prirodno, osudio je Majino ne baš kratko odsustvo od kuće kad je učestvovala u rijaliti šou-programima. Ipak, teško je ne zapitati se da li bi isto to društvo osudilo ženu neke druge profesije koja toliko vremena odsustvuje iz života sopstvenog deteta zbog simpozijuma, usavršavanja, vođenja kompanije ili nečeg drugog. Postoje slučajevi poput ovog u kojima je teško pronaći pravdu a ne saplesti se o predrasude, predubeđenja i društveno prihvaćene normative ponašanja. Bilo kako bilo, po izlasku sa Farme Maju Nikolić sačekalo je sudsko rešenje u kom je stajalo da će, uprkos modelu podeljenog starateljstva, o njenom mlađem sinu brigu voditi otac. Ta privremena mera bila je ekspresno doneta. U obrazloženju je stajalo da je Nikolićeva napustila svoje dete, a ona je novac zarađen svojim televizijskim angažmanom upotrebila kao učešće za kupovinu stana na Vidikovcu. Za to vreme, o detetu su brinuli njeni roditelji.
Ni ranije Maja Nikolić nije imala sreće sa bivšim supružnicima. Kad se razvela prvi put, od muža s kojim ima sada dvadesetogodišnjeg sina Novaka, takođe je prolazila kroz mukotrpne peripetije s neobičnom primenom zakona.
- Još se borim za alimentaciju koju čekam već dvadeset godina, koliko moj stariji sin, Novak, puni u aprilu. Imam dve presude na svojoj strani, jednu suda u Podgorici, drugu iz Beograda, ali bez obzira na to što postoji i privremena mera za plaćanje alimentacije, to se ne dešava. Nikad nije platio nijednu. Šest godina sam na sudu zbog toga i ništa nisam uspela da uradim. Sad pokrećem novu parnicu u Podgorici, a ostaje mi da se obratim Ministarstvu pravde i nadam da će mi rešiti problem i naplatiti alimentaciju koja više uopšte nije mala. Novak ceo život živi sa mnom i ja sam potpuno sama bila zadužena za sve izdatke – otkriva Maja za Story.
Međutim, jedna je stvar proces o starateljstvu, a prijava porodičnog nasilja sasvim druga. Nemogućnost bivših supružnika da se dogovore o tome u kom smeru treba da teče vaspitavanje i razvoj deteta skoro da je pravilo nakon razvoda, ali udarci i pritisak koji oseća svako živo biće kad je grubom silom sprečeno da samostalno donese bilo kakvu odluku potpuno je druga dimenzija bola i patnje. Na kraju, ukoliko se optužbe pokažu kao istinite, teško je ne osetiti gorak ukus koji ostaje u ustima pošto se izgovori pitanje: Da li je potrebno da dete na ovako krvav način plati svoju slobodu?
