Najpoznatiji srpski glumac svoje početke pamti po veoma teškoj porodičnoj situaciji, a poslednji susret sa majkom nikada nije zaboravio
Dugo posle tog događaja, ovde u Beogradu, u gimnaziji, reče nam razredna da uzmemo po list hartije. Izdiktirala nam je poziv za roditeljski sastanak. Trebalo je sutradan da ga vratimo sa potpisom roditelja. Ja sam odmah potpisao poziv i pružio ga razrednoj. 'Ne ti, nego otac da potpiše', podviknula mi je razredna. 'Ja nemam oca', rekao sam. 'Pa, nek ti potpiše majka', rekla je nešto mirnije. 'Ja nemam ni majku', odgovorio sam. Posle me je odvela u zbornicu i dugo mi se izvinjavala. A ja je nisam ni za šta ni krivio. Tada je i saznala čije sam ja dete. Tada sam ja saznao da je ona školska drugarica moje majke. 'Ti znaš ko ti je ubio majku?' upitala me je u jednom trenutku. 'Znam', odgovorio sam. 'Ti znaš da su živi njegovi sinovi?' 'Da'. 'Znaš da žive ovde u Beogradu?' I to sam znao. 'Oni stanuju u mojoj ulici, u... ' 'Ne!' vrisnuo sam i pružio ruku da razrednoj zapušim usta. 'Ne, nemojte to da mi kažete. Neću da znam gde stanuju! "
