Isidora Bjelica: Tek kroz bolest sam prestala da se osećam sama
- Spoljno obeležavanje je samo simbolika. Stradanje je celu moju porodicu naučilo pre svega koliko je važna vera, ljubav i porodica, prema tome, na ovaj dan ćemo, pre svega, zablagodariti što smo zajedno, što imamo jedni druge i što nam je dragi Bog dao život i mogućnost da kao porodica zajedno dočekamo ovaj veliki praznik. Na Božić bi pre svega trebalo pomoći nekom drugom jer tako najbolje slavimo Hristovo rođenje
Isidora Bjelica: Zbog dece ne želim da umrem
- Presrećna sam što su nalazi sve bolji, pre dva meseca imala sam 77 metastaza i marker je bio četvorocifren. Mnogi su me otpisali, ali moj duhovnik je rekao: Pusti nalaze, Božja je poslednja. Imala sam sreću da preko drugarice iz Atine, koja se izlečila, čujem za regionalni kancer centar u Skoplju. S druge strane, sa mojom terapeutkinjom iz Beča, Sonjom Simonovski, naučila sam najvažniju lekciju - da je „sada“ jedino što imamo. Ne razmišljam o prošlosti niti o budućnosti. Ljubav je jedini trag smisla na ovom svetu i ko se ljubavi drži, biće spasen
- Čovek bez Boga za mene je ništa. Znate, kroz bolest naučite koliko ste mali i ograničeni. Rođenje Hristovo izvelo je celu civilizaciju iz mraka i donelo novu filozofiju ljubavi, koja je pre toga bila nepoznata. Zamislite ono ko tebe kamenom, ti njega hlebom ili molite se za svoje neprijatelje - to je preobražaj cele planete ljubavlju i to je najveća revolucija u istoriji čovečanstva, revolucija ljubavi, tako da je za mene Božić spasenje za sve nas.
( Alo )
