Na istom mestu na kom su se pre nešto više od tri godine jedno dugom zakleli na večnu ljubav, muzičari i supružnici Ana Štajdohar i Nikola Demonja povodom divnog dana svoje ćerkice Nie organizovali su proslavu koja je bila u znaku neizmerne ljubavi, radosti iFoto: Stefan Koković
Nikola i ja organizovali smo rođendan u roku od dva dana. Želja mi je bila da čitavu proslavu upriličimo napolju i ceo dan provedemo u prirodi. To sam htela i kada smo birali prostor u kom ćemo se venčati, a takav ambijent idealan je za proslavu Niinog prvog rođendana, kako zbog svog izgleda, tako i zbog simbolike. Pokušali smo da budemo praktični, jednostavni i brzi u organizaciji, jer nismo želeli da nam komplikovano planiranje proslave pokvari ceo događaj i stvori pritisak. Pre početka slavlja prošlo mi je kroz glavu sve što smo za ovih godinu dana proživeli. Setila sam se prevremenog porođaja, neizvesnosti, inkubatora, mnogih neprospavanih noći, nervoze, pelena, širokog povoja, flašica, iskuvavanja, raznoraznih faza koje su dovele do te svećice na torti. Naša mrvica je porasla i nadoknadila sve što je izgubila svojim preranim dolaskom na svet Bilo je mirno i prijatno. Gosti, kojih je bilo pedesetak, imali su jednu jedinu obavezu – da uživaju. Mogli su slobodno da šetaju po velikom imanju, služe se kanapeima i konzumiraju šampanjac, sokove, slatkiše, dok su se deca igrala na travi, uz tihu lounge muziku. A Nikola i ja bili smo srećni što su svi naši gosti bili tu i oni su ulepšali naš najvažniji dan. Veliko je bogatstvo imati roditelje, braću, sestre i prijatelje. Sve drugo manje je bitno. S obzirom na to da su mnogi naši drugari i kumovi poslednjih godina takođe dobili decu, imali smo mnogo beba i mališana. To je posebno ukrasilo slavlje, ali je i torta iz Malog princa privukla pažnju jarkim bojama i predivnim ukusima
-Delovalo mi je da roditelji preteruju jer sam se prisećala svog odrastanja kada je standardni rođendan izgledao je tako što su se gosti pozivali u stan, služili su se sendviči od bageta, šunke, putera i kiselih krastavčića, pila se koka kola i slušala muzika. Danas su to ozbiljne manifestacije i takav trend mnogim roditeljima zadaje muke, jer nisu svi u mogućnosti da svom detetu pruže sve što bi želeli. Ne dopada mi se ta moda kako bi se drugima pokazalo koliko ko može da se isprsi. Takve datume vidim kao divan povod da se okupe porodica i dragi ljudi, što je jedino važno Dobila je trip-trap stolicu hranilicu koja je skuplja nego što smo očekivali, ali s obzirom na to da može da se koristi godinama i pozitivno utiče na osamostaljenje deteta, baš sam želela da joj to kupimo. Nekako imam poverenja u skandinavske proizvode. Inače, naša Bubica tog dana dobila je razne korisne darove, igračke koje su osmišljene tako da podstiču motorički i intelektualni razvoj. Uskoro bi trebalo da prohoda i mnogi od tih poklona pomoći će joj da načini prve korake. Dan nakon proslave sele smo na pod u dnevnoj sobi i ja sam joj otvarala darove. Bila je sva srećna. Naravno, ona je još beba i često se desi da je ambalaža zainteresuje više od onog šta je unutra. Stan nam je izgledao kao da smo usred selidbe. Na sve strane bile su razvučene kutije, papiri, igračke... Jedini haos koji je sasvim u redu jeste onaj koji vam napravi dete dok se igra Kad nekog prvi put vidi, uozbilji se, proučava ga nekoliko minuta i onda razvuče usta u osmeh. Prava je mala maza. Ujutru me probudi tako što se smeje i doziva me, a kada je uzmem, stegne me ručicama oko vrata. Smatram da se karakter može videti u najranijem uzrastu i ona mi deluje kao prava dobrica. Ponekad pomislim kako bi za nju bilo korisno da u životu ima neku dozu bezobrazluka i otresitosti. Nažalost, svet nije vrt pun cveća i dobrih ljudi. Mi ćemo je vaspitavati u duhu starih vremena, onako kako su nas učili, ali važno je da ne da na sebe kada poraste. Nikola i ja želimo da naša Nia bude dobar čovek, ali ne i naivan –
Umor, obaveze oko deteta i posla stvarali su mi pritisak i osećaj da pucam po svim šavovima. Onda bih se podsetila sledećeg: imam obaveze oko bebe – dakle imam dete, zdravo, pravo, nasmejano. Imam poslovne obaveze – pa fenomenalno, to znači da imam posao. I jedno i drugo daje mi mogućnost da se osećam presrećno. Nije fraza, čovek zaista nije svestan koliko ima razloga za sreću. Takva sam i ja. Kada se unervozim jer mi ne ide sve glatko i ukoliko sam premorena, sebe podsetim na to koliko grešim i kako je to nezahvalno prema kosmosu. Ošamarim tu svoju ružnu stranu i nastavim dalje zadovoljna. Ne treba mi bebisiterka, ne treba mi neko ko će završavati moje obaveze. Najveća pomoć mi je podsećanje da imam toliko razloga, jednostavnih, a najboljih da budem najsrećnije biće na svetu. Nia mi je sada jedini pravi prioritet. Sve drugo može i ne mora, a za nju mora i to odmah. Mnogo bih volela da imam još jedno dete. Naša vrata su mu otvorena, pa neka dođe kad odluči Ne znam da li uopšte postoje parovi koji se nikada ne svađaju. To je nemoguće. Nikola i ja se svađamo oko sitnica, a istomišljenici smo po pitanju krupnih stvari. Oboje smo vatreni i naše svađe prilično su žustre, ali dobra stvar jeste to da nas brzo prođe bes. Imamo brak koji je stabilan temelj svega drugog u našim životima. Jednakost, razumevanje, strpljenje, sve su to ključni sastojci dobrog i zdravog odnosa koji oboje nastojimo da gajimo. Ljubomora je u vašem braku prisutna u granicama normale. Tuđe nećemo, svoje ne damo Poslovni uspesi, to što smo zaradili svoj krov nad glavom, što u današnje vreme predstavlja ogromnu stvar. Mene kao tipičnu žensku osobu raduje što mogu sebi da priuštim krpice, štiklice, parfeme, sve ono što mi je devedesetih, kada sam odrastala, bilo nedostižno. Svašta nešto što možeš da dobiješ za šuškave papiriće čini nas srećnim u nekom momentu, ali to što imamo jedno drugo i našu bubicu, najveća je i neprocenjiva sreća. Uskoro počinje nova sezona emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem, slede i nastupi, a u planu mi je da uskoro ekranizujem spot za pesmu Lilihip –
