- To je bol koja nikad ne jenjava, samo što čovek nauči da živi s tim –
- Željko je svakodnevno prisutan u našim životima i stalno pričamo o njemu. Moja deca obožavaju da slušaju o svom ocu. Što su stariji, sve im više nedostaje i sve su svesniji njegovog neprisustva. Nije lako odrasti bez bitne očinske figure, ali oni su maltene od rođenja bez oca, koji pruža sigurnost i zaštitu. To je nemoguće nadomestiti
- Deca prolaze kroz veoma težak period, sve to gledaju i proživljavaju na svoj način. Anastasija i Veljko bili su veoma mali kada im je otac ubijen i sada su prinuđeni da posmatraju kako evociram najtužnije uspomene. Sve žele da znaju, pogotovo kada se neke stvari u vezi s njim medijski eksploatišu. Pitaju me: Mama, da li je bilo ovako ili onako i onda razgovaramo, ali sve to ostaje u krugu porodice
- Željkova želja za života bila je da Veljko dobije njegov sat za 18. rođendan, i ja sam tu želju ispunila, a vrlo sam tužna što i on nije bio s nama na proslavi Veljkovog punoletstva. Ja se nadam, a možda se i samo tešim jer mi je tako lakše, da on sve gleda odnekud i da mu je drago pošto nema šta da zameri ni meni ni njima.
Maksovizija Željko Ražnatović Arkan Wooden Heart G.I. Blues Please don't break my heart in two, that's not hard to do, 'Cause I don't have a wooden heart, and if you say goodbye then I know that I would cry, Maybe I would die
Piše: Igor Karanov
( Story )