- Prošlo je svega pola sata otkako sam prvi put videla ćerku. To ranije nije bilo moguće jer sam neko vreme bila pod narkozom. Nema tu mnogo reči koje mogu da iskažu emocije kada majka prvi put vidi svoje dete. U najkraćem – naprosto je predivno. Iako sam već imala neki osećaj pošto smo devet meseci živele zajedno, ipak smo se tek sada prvi put pogledale u oči, a to se teško može opisati – rekla je Nikolina, još vidno uzbuđena zbog prvog susreta sa svojom naslednicom.
- Ima gustu crnu kosicu –
- Naša ćerka rodila se u 9 časova i 37 minuta
- Hanu sam rodila u drugom porodilištu, a ovog puta odlučila sam se za Petrovu bolnicu pri zagrebačkom KBC-u. Mada već imam to iskustvo, sada sam više bila u strahu pre porođaja nego što je bilo objektivnih razloga za tako nešto. Imala sam tremu i obuzele su me sve one emocije koje su se u meni tokom devet meseci nagomilale, kao i strepnja da li će sa bebom biti sve u redu. Bila sam svesna da će mi se život iz korena promeniti i to nabolje, ali svejedno, nekih briga nisam mogla da se oslobodim –
- Po rođenju imala je dva i po kilograma i bila je dugačka 46 centimetara. Ma jedna kompaktna, mala beba. Teško je reći na koga liči, još je malo otečena, ali ima pune usne. Ni Hana je još nije videla pošto smo na intenzivnoj nezi. Vidoje je sve vreme bio ispred operacione sale i nakon porođaja prvi je video našu ćerku, svega nekoliko trenutaka po rođenju –
- Nisam se još pogledala u ogledalo, ali stomaka više nema, što mi je bilo veoma zapanjujuće nakon što sam se probudila iz anestezije. Odlično se osećam, a ni rana me ne boli mnogo
Piše: Jasmina Antonijević Milošević
( Story )
