Baš liči na majku iz mladosti: Malo ko zna da su mama i tata Milice Milše bili ovi čuveni umetnici

Imena mama i tate Milice Milše će zauvek biti upisana u istoriji srpske umetnosti. 

 

Našu poznatu glumicu Milicu Milšu u poslednje vreme gledamo u telenovelama, prvo Igri sudbine, pa sad u u Zakopanim tajnama. A mnogi je se sećaju i kao Lare Simonović iz neprolazne serije Srećni ljudi.

 

Već i vrapci na granama znaju da je skoro četvrt veka u srećnom braku sa scenaristom Žarkom Jokanovićem. Oni važe za jedan od najskladnijih parova na domaćoj javnoj sceni i za sve to vreme nikada nije bilo nikakvih trzavica među njima.

 

I Milica i Žarko su iz sveta umetnosti, što je možda i bila karika koja ih je spojila. Međutim, Milica u svojoj porodici ima dugačku umetničku liniju. Malo ko zna da su i njeni roditelji bili veoma poznati i cenjeni umetnici.

 

 

Porodica glumice Milice Milše ima veoma bogatu istoriju. Njen otac bio je Antonije Isaković - pisac i scenarista. Koliko je bio cenjen u književnom svetu najbolje ilustruje i to što je potpredsedmik Srpske akademije nauka i umetnosti punih 12 godina - od 1980. do 1992. godine.

 

- Tata... 21. godina je prošla... a ti si sve više tu, moj si uzor i ponos, sve što radim u životu radim onako kako bi i ti radio, tvojom stazom pravde, poštenja i dobrote idem srećna što sam duša tvoje duše. Kao i na ovoj slici gde me čvrsto i sigurno držiš u naručju sigurna sam da nas sve grliš tvojim zagrljajem i bdiš i dalje nad nama. Ljubav je neprolazna, takvom ljubavlju te i volim - napisala je Milica jednom prilikom na Instagramu.

 

Antonije je prvu pripovetku „Kašika“ napisao sa 25 godina, a posle toga je ređao druge uspešne naslove kao što su „Velika deca“, „Paprat i vatra“, „Tren“, „Gospodar i sluge“...

 

 

Neka od njegovih dela su ekranizovana, a pripovetka „Kašika“ je čak uvrštena u gradivo srpskog jezika u osnovnovnim školama.

 

Miličina majka, odnosno Antonijeva supruga, zvala se Leposava Isaković Milanin. Ona je takođe bila poznata umetnica, a bavila se pisanjem, arhitekturom i slikarstvom. Mnogi kažu da Milica i Leposava likom dosta podsećaju jedna na drugu. 

 

 

Leposava je bila najplodnija na polju književnosti, a po mnogim kritikama njeno najbolje delo je napisala pred kraj života. U pitanju je roman „Život i ono drugo“, objavljen 2012. godine.

 

Ovo delo prati priču jedne porodice kojoj je 1941. u bombardovanju uništena kuća u Beogradu, pa se sele u Hrvatsku, a govori o stradanju dece u NDH.

 

Leposava je bila 14 godina mlađa od Anotnija. I za njihov brak je vezana jedna zanimljivost. Kad je Antonije tražio Leposavinu ruku od njenih roditelja postao je samo jedan uslov - da ne dobiju decu pre nego što ona završi fakultet.