Nedavno je održan pomen velikanu srpskog glumišta, a sada su Miljko i Jelena rešili da sa publikom podele svoju životnu priču.
Protekle nedelje navršilo se pet godina od smrti legendarnog glumca Velimira Bate Živojinovića, a pomen ovom velikanu održan je na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana.
Njegova porodica okupila se kako bi obeležila pomen, a sada su otkrili da njeovo grobno mesto preseli u selo kod Mladenovca gde je sahranjena Batina supruga Lula.
Batina deca Miljko i Jelena Živojinović se gotovo nikada nisu oglašavali za medije. Međutim, sada su prvi put nakon očeve smrti otvoreno govorili o njegovom životu, karijeri, uspesima i porodičnim trenucima.
"Biti Batina ćerka je pre svega jedna velika privilegija i Božji dar. Pre svega, bio je velikog srca, velike duše. Krasile su ga mnoge osobine, koje je preneo i na nas" - kaže Batina Jelena.
Batin sin Miljko ističe kako su sestra i on odrasli u specifičnoj situaciji, u odnosu na drugu decu, a da su u kući vladali zdravi i normalni porodični odnosi. Kasnije, dodaje Miljko, kako su sazrevali počeli su da shvataju kolika je obaveza biti Batin naslednik, jer su sve oči bile uprte u njih.
"Mi smo odrastali u jednoj specifičnoj situaciji u odnosu na drugu decu, ali pošto smo imali zdrav i normalan odnos u porodici, živeli smo kao da je to najnormalnije. Kako smo sazrevali, shvatali smo kolika je to zapravo obaveza zbog oca i porodice, jer su sve oči bile uprte u nas. Imamo porodično nasleđe gde smo prihvatili sistem vrednosti koji su nam roditelji usadili. Majka je bila tu najzaslužnija, ona je od prvog trenutka bila s nama i kada je Bata bio na putovanjima i snimanjima" - govori Miljko.
Jelena dodaje u nastavku razgovora kako je mama Lula bila mnogo stožija od Bate. Govori i kako je Živojinović bio zapravo često figura s kojom ih je plašila, ali i da ih je naučila da budu vredni i radni.
"Pre svega, jer je sve vreme bila prisutna pored nas, jer je Bata bio na snimanjima, i zbog stroge ruke koju je sprodovila. Bata je više bio figura s kojom nas je mama plašila kad dođe tata. Mama je bila ta koja je svakodnevno trenirala strogoću, disciplinu i učila nas da budemo vredni i radni" - priča Jelena.
S druge strane Miljko se prisetio i vremena kada je tri meseca bio klaper, posle čega je zaključio da ovaj vid umetnosti zapravo nije za njega. Smatra i da su se sestra i on ostvarili svako na svom planu dovoljno da Bata i Lula budu ponosni na njih.
"Greška, greška... (smeh) Ja sam uvek imala ambiciju da budem glumica i tri puta sam konkurisala na Dramskoj akademiji, igrom slučaja nisam otišla. Mada mi je u mladalačkom periodu značilo da budem statista i da imam ulogu, ali eto." - kaže Jelena, a Miljko dodaje:
"Malo je ljudi u životu koji znaju šta hoće, a ima puno ljudi koji ne znaju šta hoće. Kako smo sazrevali, tako smo se i tražili. Naravno da smo svi u porodici bili veliki zaljubljenici u film, to je i danas tako. Pratili smo i te stare filmove, to je deo naše kulture, ali u jednom trenutku ja sam stvarno bio klaper u filmu "Pozorišna veza" gde sam proveo dva, tri meseca od ujutru do uveče i gde sam shvatio da to nije nešto što mene interesuje. Mislim, kod nas, ispod Bate kao jednog velikog hrasta, teško da bi moglo nešto da nikne, hteli ili ne mi bi bili osuđeni na poređenje s Batom. Tako da mislim da smo se ostvarili svako na svom planu i da naši roditelji mogu da budu srećni i ponosi na nas" - rekao je sin Bate Živojinovića.
NE PROPUSTITE
