Naš legendarni glumac Nikola Simić ostaće upamćen po maestralnim ulogama koje je odigrao, a slabo ko zna da je i njegov rođeni brat takođe glumac.
Nikola je važio za glumca koji ljubomorno čuvao svoj privatni život. Voleo je scenu, glumu i svoj poziv, ali o porodici je nerado govorio.
Mnogima je zato bilo iznenađenje kada su saznali da je i njegov brat Slavko Simić takođe bio izuzetan glumac, a on je "krivac" za to što je Nikola postao maestralan u istom poslu.
"U nižim razredima gimnazije sam lepo slikao, pa sam, u vreme kad je moj brat Slavko bio glumac i profesor glume u Novom Sadu, u istom gradu polagao prijemni ispit za srednju umetničku školu. Ali, on mi je javio da prijemni nisam položio, pa sam završio Akademiju za glumu. Međutim, pre deset godina sam saznao pravu istinu.
Slavko mi je pred kraj života, ničim izazvan, preneo pozdrav neke žene koja žali što nisam pošao u umetničku školu, kad sam već 'položio prijemni ispit'... Ništa nisam pitao Slavka, a sve sam razumeo. On je u vreme boravka u Novom Sadu živeo sam. Ja bih mu tu bio samo smetnja. Zato mi je, nesvesno, javio da nisam položio prijemni i tako me iz slikarstva uveo u glumu", rekao je jednom prilikom Nikola.
Slavko Simić (1924-2007) voleo je, pored glume, i da piše, te je objavio i svoje razgovore sa Ivom Andrićem. Nekadašnji predsednik Saveza dramskih umetnika Srbije dobio je Vukovu nagradu u isto vreme kad je i njegov rođeni mlađi brat Nikola Simić dobio Ćurana za komediju.
Njegova prva uloga na filmu bila je 1947. u ostvarenju Živjeće ovaj narod prema tekstu Branka Ćopića, a jedna od poslednjih bila je uloga pijaniste u prvoj sezoni serije Otvorena vrata.
NE PROPUSTITE
