A onda su počeli da se "slučajno" sreću
Ali ponovo su ih videli zajedno i otac Frensis mu je zabranio da je viđa i da joj piše sve dok ne napuni 21 godinu. A onda su počeli da se "slučajno" sreću. I za to se saznalo pa je od oca Frensisa dobio pismo u kom je on te njihove "slučajne" sastanke nazvao budalastim i nepromišljenim te je zapretio da će ako ne prestanu sa tim Ronaldu onemogućiti karijeru. Nakon toga Ronald je još jednom video Edit. U svom dnevniku je napisao:
Na uglu Frensis Rouda prošla je pored mene na svom biciklu na putu prema stanici. Možda je neću ponovo videti tri godine..."
Kako bi zaboravio na Edit, prionuo je na učenje i jedva je čekao 3. januar 1913. godine, svoj 21. rođendan. Čim je sat otkucao ponoć i proglasio početak 3. u mesecu, seo je za sto i napisao pismo devojci za koju se nadao da će mu postati žena. Kad je stigao odgovor doživeo je veliko razočarenje. Edit je napisala da je verena za drugog muškarca, brata svoje prijateljice.
Ronald je bio očajan. Čekao je tri godine i živeo za dan kada će se opet videti. Onako u ljutnji odlučio je da je odmah zaboravi, ali se ubrzo predomislio. Ukrcao se na voz i otišao do nje. Odlučio je da je moli da izabere njega. I čim ju je ugledao na peronu znao je da nikad nije prestala da ga voli i da će mu se vratiti. Ispričala mu je da je pristala da se uda za drugog jer je to bio jedini mladić kog je poznavala osim Ronalda i zato što je smatrala da on (Ronald) za nju više ne mari i da ju je zaboravio. Odmah je odlučila da vrati verenički prsten koji je dobila, raskinula je veridbu i udala se za voljenog.
Ronald je o svojoj veridbi obavestio oca Frensisa. On im je nevoljno dao svoj blagoslov a Edit je na Ronaldovo insistiranje napustila svoju Anglikansku crkvu i preobratila se u rimokatolicizam. Mladi pisac je bio vrlo pobožni katolik. Nisu uspeli da se odmah venčaju, jer je on morao da završi školovanje, ali ona ga je čekala. Kad je završio sa školovanjem, krenuo je u Prvi svetski rat gde se borio u rovovima. Venčali su se 22. marta 1916. Prvi sin rođen im je 1917. godine, a nakon toga su dobili još dva sina i ćerku koju je Edit žarko želela.
Najpoznatiju i trajnu počast svojoj voljenoj Tolkin je dao kada je utkao njihovu romansu u mitologiju Srednje zemlje – u priču o Berenu i Lutijen. Jedan od najvećih i najuticajnijih autora književne fantastike 20. veka pokopan je zajedno sa svojom voljenom suprugom u istom grobu u Oksfordu, gradu u kom je dugo godina predavao na Oksfordskom univerzitetu.
Naime, Tolkin je prvo bio 20 godina profesor anglosaksonskog jezika na oksfordskom koledžu Pembrouk, a zatim još 14 godina profesor engleskog jezika i književnosti na koledžu Merton. Edit je umrla 1971. godine, a njen Ronald nepune dve godine nakon nje. Na njihovom zajedničkom grobu uklesana su imena Beren i Lutijen.
