Drago mi je da nismo pogrešili što smo izabrali jedno drugo. Kada smo se one čuvene 1991. godine venčali, počinjao je raspad Jugoslavije, bilo je tužno, a ja sam ispala kolateralna šteta. Prognoze medija o opstanku našeg braka bile su pola-pola, ali radujem se što je vreme pokazalo da smo bili u pravu. Obično ljudi kada se žene i udaju misle da je to do smrti, međutim, život pravi neke druge planove
Nas dvoje bili smo oslonac jedno drugom svih ovih godina i kad je bilo najlepše, ali i najteže. Jer, dok je teško, obično imate najmanje prijatelja, a kada je lepo i lako, mnogo je onih koji se bore za ulaznicu da budu pored vas. Što smo stariji, svesniji smo toga da smo odnegovali pravo prijateljstvo između nas.
Kad sam prošle godine po drugi put slomila ruku, odlučila sam da se to više ne dešava. Imam hiperaktivni mozak i često se pitam kako je moja majka izdržala sa mnom. Verovatno sam se dosta trošila na karijeru, ali i porodicu, pa nisam stizala da razmišljam o sebi. Sada sam uskladila brzinu mozga i pokreta, samo da me zdravlje posluži i biće svega
Piše: Ksenija Konić
( Story )