Bio je veliki zavodnik, ali samo nju je potajno voleo: Ko je bila žena za kojom je Branko Radičević žudeo do smrti?

Njegova dela smo svi čitali, a osim talenta za književonost, imao je još jedan talenat - da zavodi lepe devojke 

Čuveni srspki pesnik Branko Radičević jedan je od trojice najvećih i najboljih srpskih pesnika iz epohe romantizma.

 

Rođen je u Slavonskom Brodu 1824. godine, dan uoči svetog Aleksija, po kome je dobio kršteno ime, koje je kasnije promenio u Branko.

 

Nakon što se te 1830. preselio s porodicom u Zemun završio je pet razreda najpre srpske, a onda nemačke osnovne škole. Odlučio je da se dalje školuje, pa je upisao gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a sedmi i osmi razred završio je Temišvaru.

 

 

Nakon gimnazije Radičević je upisao studij prava u Beču, ali je nakon tri godine od njega odustao. Nakon što je saznao da boluje od tuberkuloze Branko Radičević upisuje studije medicine. Ipak, nije stigao da ih završi niti pronađe lek za bolest od koje je i preminuo.

 

Osim važnih književnih dela kao što su „Kad mlidija' umreti“ ili „Đački rastanak“ i mnoge druge koje se i danas u sklopu obavezne literature obrađuju u srpskim školama Branko Radičević je javnosti bio zanimljiv i zbog svoje avanturističke prirode. 

 

Branko je dečačke dane proveo u Karlovcima, gde je upoznao ćerku jednog srpskog velikana. Ta lepotica se zvala Mina i bila je sedmo dete Vuka Stefanovića-Karadžića.

 

 

Mnogi su je opisivali kao pravu zavodnicu, sa mnogo udvarača, izuzetno talentovana za muziku, slikarstvo i književnost, bila je okružena pažnjom i težnjom da se što kvalitetnije obrazuje. 

 

U analima književne istorije se navodi da su simpatijama između Branka i Mine bile obostrane. Minin idealizovani portret Branka govori više od svake reči, šapuće ljubav koja nikada nije pustila svoja krila. Branko je tada bio samo siromašni student u Beču, a Mina bogata kći, koju su mnogi opisivali kao idealnu saputnicu Branka Radičevića.

 

 

Ipak, nakon što je oboleo od tuberkuloze, Branko je brzo pao u bolničku postelju u kojoj ga je negovala niko drugi do supruga Vuka Karadžića, nesuđena tašta. Ona je sedela pored njegove postelje sve do trenutka kada je i preminuo.

 

Branko Radičević je ostao žedan života, nestašluka, strasti o kojoj je pisao. Umro je veoma mlad, u 29. godini s velikom tugom što nije uspeo da se ostvari ulozi supruga, glave porodice, roditelja.