Popularni pevač može da se pohvali stabilnim i srećnim brakom koji je savladao mnoge izazove, a par je iz svih muka izašao jači
Pevač Aco Pejović poznat je kao miljenik ženskog dela publike, ali je njegovo srce, na žalost mnogih dama, odavno osvojeno. Ono pripada lepoj Biljani, s kojom je Pejović u braku već decenijama i s kojom je zasnovao veliku i srećnu porodicu.
Kako je jednom prilikom ispričao, Biljana i Aco su se upoznali na početku njegove karijere, dok je ona bila maturantkinja.
NE PROPUSTITE
– Imao sam više sreće nego pameti. Ja sam do te godine prošao mnogo toga, što možda moja generacija u to vreme nije. Putovao sam, nagledao se svega i svačega i onda sam u tim godinama poželeo da imam nešto pored sebe, nekoga ko će da me voli. Mi smo sedam dana bili u vezi i uzeli se, i evo već 20 i kusur godina smo zajedno. Mi smo sve ove godine jedno drugo upoznavali – ispričao je pevač u jednom ranijem intervjuu.
Prema njegovim rečima, Biljana i on su se venčali odmah nakon što je ona završila srednju školu.
– Ja sam bio tek nekoliko godina stariji. Zajedno smo odrastali, menjali jedno drugo, podržavali se, sazrevali. Tako smo, zajedno, postajali ljudi. Možda me je kombinacija njene ljubavi, moje muzike i dosadašnjeg životnog iskustva, zapravo, izdefinisala kao čoveka. Satkan sam od emocije, realnog života i nazivanja stvari pravim imenom – ispričao je Aco Pejović.
Tokom gostovanja u jednoj emisiji na TV Pink voditeljka ga je upitala da li je istina da je zakasnio na sopstveno venčanje, posle čega je usledio potvrdan odgovor, ali i obrazloženje:
– Jeste, zakasnio sam na svoje venčanje. Šetali su ispred opštine onako svi, ja sam bio na Zlatiboru, svirao sam, tezga je bila – prisetio se tada Pejović, koji je rekao da je žena gazda i stub kuće.
NE PROPUSTITE
Pre nekoliko godina, njegova porodica je doživela pravu dramu, kada je Biljana zbog aneurizme bila na ivici smrti.
– Biljana je bila zdrava žena, nikad nije imala problema, nije ni znala da ima te aneurizme. To je kao jedan balon koji se stvori na krvnom sudu, ona je imala to urođeno i to dve na očnim aortama. Tri dana se žalila da je glava bolela, ali ništa nešto drugačije nego inače. Taj dan samo se srušila u amfiteatru pred studentima dok je držala predavanje i odmah su je odveli u Urgentni centar. To iščekivanje tamo, dok ona leži na stolu, ću zauvek pamtiti. Te ružne scene koje čovek mora da gleda, kako iznose svakih pola sata po jedno telo u crnim kesama, samo sediš i čekaš i prolazi ti kroz glavu da doktor izađe i kaže tebi "to je to". Tad sam zvao, pošto imam puno prijatelja doktora sa kojima se družim, i odmah su mi pritekli u pomoć. Doduše jedna mlada doktorka me je uvela unutra, tad nisam znao uopšte šta su aneurizme, bila je mlada pa mi je delovala neiskusno, ali ne zameram joj. Ona je rekla, da se ona pita, ona bi je ostavila da je prati do ujutru, što bi bilo 100 odsto kobno za nju, jer je morala odmah na operaciju. Od 1.000 jedno preživi, kad pukne aneurizma, to su mi kasnije rekli. Onda je došao moj prijatelj i doktor Zoran i brzo su je prebacili na neurohirurgiju i tu je doktor Tasić prihvatio i danas sam mu zahvalan kao bratu. To se sve dešava u 12 uveče – ispričao je Aco jednom prilikom.
Kako je otkrio, dosta prijatelja i kolega došlo je da se nađe u teškom trenutku nađe njemu i ćerkama Magdaleni, Mariji i Ivi.
– Te večeri ne mogu zaboraviti, cela srpska estrada je bila kod mene. Tad sam shvatio da su mi pravi prijatelji, pokazali su mi ljubav i poštovanje. Toliko su mi snage dale kolege, od Cece, Brene, Bobe, Zorice i Kemiša, Bekute i Mrke, Žike Jakšića, Raka Marić, Lukas, Tropiko, ne znam ko nije bio u Urgentnom uz mene, došli su svi u bolnicu. Bilo je 150 ljudi od toga 70 odsto sa estrade. Sećam se, kreću da je vode na operaciju i zovu moju decu da je vide, jer je to možda poslednji put da je vide. Šest i po sati je trajala operacija, mi smo ostali do 7 ujutru u Urgentnom – prisetio se Aco s tugom.
– Posle operacije bilo je užas videti je kako leži obrijane glave, sa rezovima. Posle toga užas je bio klincima objasniti šta su mogući scenariji. Nisam dozvolio nikome da mi dolazi kući, hteo sam da budem sam sa svojom decom, i onda sednem, zagrlim ih i kažem - možemo da ostanemo bez mame, ali sve to prođe, izdrži nekako čovek. Sve vreme mi je bila na pameti ta Cecina pesma “Živ se čovek na sve navikne”. Te prve večeri, od stresa ili čega već, desi se da starija ćerka ima neko trovanje, spava u kupatilu pored šolje. Srednja ima problem sa zubom, najmlađa dobije temperaturu u pola noći. Zovem doktora da da infuziju starijoj ćerki i onda kad ih smestim u krevet, odem u svoju sobu i iz sve glasa se derem i vrištim i molim Bilju da ne umre i da me ne ostavi – ispričao je pevač.
