Najpikantnija ljubavna priča 20. veka - o ljubavi između dvoje ludih, ludih ljudi, Gale i Salvadora Dalija. Maštarite čitajući o romantičnm (ali bizarnom) dvojcu, koji je brzo postao neodvojiva jedinka!
Gala - tajni sastojak poleta i sreće u Dalijevom životu
Za Dalija Gala je bila nepresušna i večna inspiracija, tajni sastojak poleta i sreće u njegovom životu. O tome kolika je njegova ljubav bila svedoči i podatak da su svi ženski likovi na Dalijevim slikama inspirisani upravo njom, a većinu svojih slika potpisao je sa Gala - Salvador Dali. Ona se postavila kao njegov verni pratilac, saveznik i prijatelj, ali i dobar organizator, sjajan asistent i zastupnik, zapravo jedna vrsta menadžera. Ona je njegovu umetnost pretvorila u mašineriju za zgrtanje novca, i u trci za bogatstvom bila je lukava, predana i direktna - nikada se nije stidela da traži još nova za dela svog muža. Često mu je čitala dok je slikao, ali mu i govorila šta da slika, koje boje da koristi i koje greške da ispravi.
Gala i ja radili smo mnogo. Ja sam radio, a ona mi je pokazivala grudi što mi je bila velika motivacija. Ponekad sam ih i mazio, a ponekad i sisao, to mi je bila nagrada za dobro obavljen zadatak. Obožavao sam te naše male igre, pisao sam joj i pesme u kojima sam je mrzeo i tukao i kidao sa nje odeću, grebao je i čupao, sve ono što sam želeo stvarno da joj radim, a nisam mogao", govorio je Dali.
Ljubav Dalija i Gale bila je velika, ali i krajnje suluda, neobuzdana, puna greha i kontradiktornosti - baš onakva i kakvi su oni sam bili. Gala je bila kontroverzna, misteriozna, brzopleta žena, teška za komunikaciju, i veliki kontraš - uvek je govorila potpuno suprotno od drugih, čak i onda kada nije to zaista mislila. I bila je jednostavno rečeno bludnica, uvek gladna muške pažnje i uvek okružena mlađim ljubavnicima. Dali je kasnije objasnio da joj je on dozvoljavao prolazne afere, čak je i podsticao na to, što je ona oberučke prihvatila, pritom poklanjajući novac, slike, čak i automobile svojim usputnim partnerima. Verovali ili ne, ona je i u dubokoj starosti - u svojim sedamdesetim i osamdesetim godinam imala ljubavnike!
Sa druge strane Dali je bio takođe bio okružen mladim lepoticama, iako od njih nije želeo ništa, osim lepotu. U javnosti ih je predstavljao kao ljubavnice, ali to je bila samo iscrpljujuća igra za njega - u stvarnosti on je bio odan i voleo je Galu više od života.
U svom tom ludilu i opasnim igrama, pojavila se i mračna strana čuvenog slikara - on je tukao Galu, tukao je toliko da joj jednom slomio dva rebra. Kako bi ga obuzdala i smirila, ona mu je često davala velike doze valijuma ili druga sredstva za smirenje, da bi kasnije biografi Dalijevog života tvrdili da je to izazvalo trajno neuronsko oštećenje. Međutim, Španac je već tada bio samo olupina čoveka koja je živela u stalnom strahu da ga supruga ne ostavi zbog drugog muškarca, iako je ona tada bila već bakica u devetoj deceniji.
Darsi bio, Darsi ostao: Kolin Firt tvrdi da samo ovako brak može da uspe (FOTO)
Galu mnogi nisu voleli - opisivali su je kao "ženu loše naravi, odvratnu i grubu, koja je kao besan pas" koju je Salvador voleo samo zato što bi bez nje njegova histerija postala morbidna. Ali, ova fascinantna dama preživela je samo u očima drugih, nema dokumenata, pisama, zapisa ili intervjua koji bi posvedočili o tome kako se ona osećala i šta je stvarno mislila. Činjenica je da je elegantna Ruskinja bila žena koja je dopustila Daliju da bude šoumen, pažljivo vukući konce iza ekrana, bila je jedina koja je mogla da ga prati, razume, bila je njegova snaga, muza, temelj kreativnosti...
Ovaj arogantni ekscentrik tvrdio je da bi bio mizeran genije sa halucinacijama da se nije pojavila Gala, ali u nastupima besa umeo je i da kaže da su svi njegovi ispadi, nerazumni postupci i farse bili zapravo njegova tragična želja da se afirmiše pred Galom koja je za njega bila otelotvorenje Boga.
Za njega najveća životna kazna i tragedija bila je što je morao da živi još sedam godina nakon Galine smrti. Sahranio ju je u njenoj omiljenoj, crvenoj Dior haljini u dvorcu Pubol, koji je bio njeno voljeno sklonište i njegov poklon njoj. Bez nje, Dalijev život izgubio je smisao i smer, on više nije imao kompas - postao je siv, nije jeo, grebao je lice, stalno je vrištao i plakao, nikada više nije ništa naslikao. Lutao je po kući u delirijumu, izmoren halicunacijama, pričajući samo o Gali. Često su ga noću pronalazili na njenom grobu kako se trese na kolenima i ispušta životinjske jauke. U jednom trenutku je čak verovao da je puž.
Želeo sam da svoj um dovedem u takvo stanje da mogu da pričam sa njom, da se naši mikrosvetovi ponovo negde sretnu. Kada nisam pio vodu, mogao sam da je vidim, stajala je ispred mene tako prkosno kao što je samo ona umela, košulja joj je bila razdrljena, a desna dojka mi se smejala gromoglasno", opisivao je Salvador svoje halucinacije.
