Za glumicu Jelenu Đokić (34) ne može se reći da je klasičan predstavnik domaćeg džet-seta, šta god da on u Srbiji podrazumeva. Jer, ona svoja pojavljivanja na događajima pod blistavom svetlošću reflektora dozira i najčešće medijski istupa samo pred premijeru novog filma ili predstave. Tako je i sada dok neposredno pred predstavljanje ostvarenja Ustanička ulica, u kojem je dočarala lik verne i snažne žene, iskreno govori na temu ljubavi, braka i svega onog što čini život. Sreću na intimnom planu ova umetnica već deset godina deli sa svojim suprugom, glumcem Svetozarom Cvetkovićem (53) tokom kojih sve ono što nosi noć i dan deli na ravne časti. Njih dvoje će za četiri meseca dobiti svoje drugo zajedničko dete, pošto već imaju ćerku Klaru, dok popularni Cvele iz prvog braka ima i ćerku Deu (19).
Story: Da li vam prija drugo stanje ili vas prate simptomi karakteristični za trudnice?
- Naravno da mi prija u svakom smislu te reči. Od generalnog čišćenja organizma do pauze koja mi je bila potrebna i slobodnog vremena za razne aktivnosti. Mučnine su prošle, mada su dugo trajale i to dok sam igrala u pozorištu. Bila sam smešna i sebi i kolegama.
Story: Na koji način provodite slobodno vreme?
- Trudim se da to bude na kvalitetan način, da nešto saznam, pa makar to bili i novi kulinarski recepti. Inače, svašta me zanima i još mi je dobra koncentracija pa me lako zaintrigiraju raznorazne teme, od filozofije do fizike.
Story: Ko je u vašoj kući zadužen za održavanje reda, a ko za podizanje atmosfere?
- Klara i Klara.
Story: Kako vaspitavate ćerku u današnje vreme kada moral i nije na ceni?
- Sada uspostavljamo granice koje će Klara u pubertetu rušiti, a onda će se ona osamostaliti i započeti svoj život. Dakle, uz puno priče i nežnosti.
Story: Mislite li da je danas lakše muškarcima ili ženama?
- Teško je danas biti čovek, još je teže biti dete, a najteže je najstarijima.
Story: Šta je potrebno da bi se sačuvao brak?
- Potrebno je da supružnici razgovaraju. Mislim da je to kamen temeljac svakog kvalitetnog braka.
Story: Koliko se ljubav koja se oseća na početku veze razlikuje od one u koju je utkano vreme ispunjeno usponima i padovima?
- Razlikuju se kao meseci u godini: od golišavog, prepunog uživanja jula do hladne baba marte, ali opet svaki mesec čini godinu i sve faze ljubavi su ljubav.
Story: Šta vaš suprug Svetozar mora da uradi kako bi vam popravio raspoloženje i ulio novu snagu?
- Da mi donese doručak u krevet.
Story: Jeste li po prirodi romantični ili smatrate da je prošlo vreme romantike?
- Čak i kada je pokušaj romantike neuspešan, bar je smešan i zabavan, tako da sam uvek za te pokušaje.
Story: Da li ste od onih žena koje odustaju pred problemima ili za vas nijedna prepreka nije nepremostiva?
- Prepreke su tu da bi se savladale, samo što sa godinama sve više umem da prepoznam one Sizifove, pa kočnice povlačim na vreme.
Story: Umete li da nekada povisite glas?
- Više idem na intenzitet.
Story: Delujete kao žena koja živi po određenim moralnim načelima i poštuje tradicionalne vrednosti. Da li je to zaista tako?
- Tome se moja profesija u startu opire, tako da verovatno nisam onakva kakvom se činim.
Story: Na koji način reagujete kada vidite sebe na ekranu? Razmišljate li o tome kako izgledate i jeste li mogli nešto drugačije da uradite?
- Zanima me da pogledam film i to na nekoj projekciji za ekipu glumaca. Naravno da paralelno zamišljam kako sam možda nešto mogla drugačije i bolje da uradim, ali to je ipak magija zaustavljenog trenutka i onoga kako su ga reditelj i montažer iskoristili. Ponekad nestanu scene za koje sam mislila da su najbolje, ali zatim kad pogledam film kao celinu, jasno je da bi bile suvišne. Inače, ne sakupljam svoje filmove i ne volim da ih gledam sa publikom.
Story: Umete li da pokleknete pred klasičnim ženskim predubeđenjima da niste dovoljno lepi, pa postajete nesigurni?
- Naravno, nikad nisam zadovoljna, ali zato se maskiram iluzijom kako ionako idem iznutra.
Story: Pravite li pauzu u pozorištu zbog drugog stanja?
- Pauziram u komadima u kojima je nemoguće opravdati moju trudnoću, ali krajem marta na sceni Ateljea 212 igraćemo predstavu Bog masakra koja je, inače, na redovnom repertoaru i gde je moguće da moj lik bude i u blagoslovenom stanju, pa se tome baš radujem.
Story: Šta očekujete od filma Ustanička ulica i zbog čega ste prihvatili ulogu u njemu?
- Volela bih da bude lepo posećen u bioskopima i želim mu sreću na festivalima, a ulogu sam prihvatila jer me je Gordan Kičić lepo zamolio.
Story: Koje su glavne karakteristike vašeg lika?
- Verna sam i istrajna.
Story: Jeste li zadovoljni kako je publika reagovala na vaš prošli film Kako su me ukrali Nemci?
- Što se tiče reakcija, najmanji utisak imam o tome kako je publika doživela moju ulogu. Aplauzi na svim festivalima bili su divni, ali uglavnom i jesu takvi. Bilo je tu i mnogo nagrada, zaključno sa Fipresci, nagradom kritike za 2011. godinu za režiju, muziku, kostim, montažu, scenario i moju ulogu.
Moni Marković
