"Gluma me je sačekala i potražila": Miloš Petrović Trojpec o svojoj najvećoj ljubavi i nadimku po kom je prepoznatljiv

Na malim ekranima je uglavnom tumačio negativce, pa ste ga zavoleli kroz popularne projekte kao što je Južni vetar, Senke nad Balkanom, Klan i mnogi drugi.

Poznati glumac Miloš Petrović Trojpec je u razgovoru za Glossy otkrio kako je došlo do toga da se opredeli za glumu, koliko je njegovo odrastanje uticalo na njegov današnji život i da li bi, da može, menjao nešto iz prošlosti.

 

Imali smo priliku da ga gledamo u značajnim projektima, jedna od njegovih većih uloga je u seriji U klinču, gde tumači Tadiju koji se bitno razlikuje od svih dosadašnjih rola u kojima smo ga gledali, a da li i koliko sličnosti Miloš ima sa Tadijom, saznajte u nastavku razgovora.

• Postao si poznati negativac sa malih ekrana, da li se srećeš sa predrasudama u stvarnom životu, da li te ljudi dosta povezuju sa tvojim ulogama?

 

- Likovi koje ja igram ostavljaju utisak ljudima koji gledaju, ali se ne srećem s predrasudama da me ljudi posmatraju tako i privatno.

 

• Kako bi opisao svoj životni put od srednje škole, pa sve do prvih uloga?

 

- Jako turbulentno. To znači sve, usponi, padovi, odustajanja, vraćanja. Bilo je jako neizvesno. Imao sam dosta sreće, suštinski je gluma mene izabrala, a ne ja nju, iako sam ja tek kasnije izabrao da se interesujem za to. Gluma je mene sačekala i potražila, to je bio uzajaman odnos.

• Da li ti je gluma nekad pomogla u životu, da li si koristio svoj talenat da se izvučeš iz neke situacije?

 

- Možda pre nego što sam počeo da se bavim glumom, ali svakako mi je, sad iz ove perspektive, definitivno gluma pomogla jer sam igrao neke razne likove u svom odrastanju. Mada, to sam shvatio tek kad sam se opredelio za taj fakultet, u tim trenucima tada nisam bio svestan da preuzimam određenu ulogu u nekoj situaciji, tako da to se sve dešavalo pre nego što sam upisao fakultet.

 

• U seriji U klinču ne igraš negativca, kako si izneo takvu ulogu, s obzirom da se razlikuje od tvojih dosadašnjih televizijskih uloga, da li ti je lakše da igraš negativca?

 

- Nije mi bilo teško, uloga Tadije je moja prva upadljivija uloga i dosta je propraćena u odnosu na ostalo što sam radio, pa je zato primetna razlika. Mada sam ja na malim ekranima imao i par manjih uloga koje nisu karakteri negativaca, ali sam više u pozorištu tumačio takve uloge. A što se tiče Tadije, ja sam bliži njemu nego bilo kom negativcu kog sam igrao do sada.

• Pozorište i televizija se ne mogu porediti, u pozorištu nema pretvaranja. Da li ti je u smislu truda teže da izneseš pozorišnu ulogu i šta ti je, zapravo, draže?

 

- Pozorište je zahtevnije i to je moja najveća ljubav. Više volim pozorište od snimanja, mada i jedno i drugo ima svoje prednosti i mane. Konkretno, ja volim živu stvar i povratnu reakciju publike koja je odmah. Primamljivije mi je pozorište, mada sam imao i snimanja koja su mi pružala zadovoljstvo. Rad u pozorištu je kao rad u rudniku, dosta je napornije i temeljnije, ali i pruža više prilika za napredak i razvijanje glumačkih veština.

 

• Da li postoji  nešto što priželjkuješ, neku ulogu ili projekat?

 

- Poslednjih par godina sam štriklirao većinu stvari koje sam želeo od pozorišta. Igram glavnu ulogu u predstavi Tramvaj zvani želja, to je moja prva glavna uloga, tako da sam ostvario i tu želju. Međutim, jedna od želja mi je i da igram komediju sa kolegama iz pozorišta koji su mi bliski. Voleli bismo da napravimo podelu koja je nama bliska, sa ekipom sa kojom inače radim, Mićkom Radonjićem, Bikovićem...

• Delio si scenu sa velikim glumcima, ko je na tebe ostavio najveći utisak?

 

- Definitivno Nebojša Glogovac. Zbližili smo se na snimanju i izdvojio bih njega, pre svega, kao ljudsku veličinu, a onda i kao glumačku. Od njega se stvarno moglo dosta toga naučiti, i ljudski i profesionalno. Tako da on je prvo ime koje mi pada na pamet.

 

• Koliko je period turbulentnog odrastanja izgradio tebe kao ličnost kakva si danas? Da li bi bilo bolje ili lošije da je nešto bilo drugačije?

 

- To ne može ni da se predvidi ni da se promeni, prošlost je prošlost. S neke strane kad gledam, menjao bih dosta stvari, a onda drugačije kad pogledam, sve to sam radio iz sebe i sve se dešava sa razlogom, tako da sve sam prošao zbog nečeg i definitivno je moje odrastanje i to kroz šta sam prošao imalo uticaj na to kakav ću biti sad. Vezano i za posao i za ljude, za odnos prema ljudima... Bilo je i teških perioda, ali sve me to načinilo boljim čovekom. Treba biti zahvalan prošlosti na svemu i dobrom i lošem.

• Koliko tvoj privatni život trpi naspram svih ostalih obaveza?

 

- Mnogo. Nemam privatni život, poslednje dve, tri godine dosta radim, ali ova godina je baš... Ispašće da nisam skroman, ali sada kako stvari stoje, ovaj period ne namerava da stane. Ja već sada znam do sredine sledeće godine svaki dan kako će mi izgledati. Teško je da se izdrži, ali kad ću, ako ne sad. Nekad mi zafali malo privatnog života, ne stižem da vidim brata, ni njegovo dete, prijatelje, ali svi ti ljudi imaju uvid u moj život i podržavaju me jer znaju da je ovo ono čemu sam težio. Ali, sve u svemu, fali mi malo privatni život.

 

• Sport je takođe nešto u čemu si jako dobar, šta je presudilo da se opredeliš za glumu i da li sada nalaziš vremena za to?

 

- Ja nikad nisam bio profesionalni sportista, ali sam uvek bio blizu toga da postanem. Prema treninzima sam se uvek odnosio profesionalno i danas treniram dosta, kao da se spremam za neko takmičenje i imam svoj ritam. Trening koji ja sprovodim me umara, ali me istovremeno oslobađa tenzije i stresa i oslobađa psihički. Sport i gluma nisu kompatibilni i onda je jako teško ispratiti sve to, ali glumci često vole da izlaze iz uloga u bifeu posle predstave, tako da eliminisao sam taj momenta života i bolje mi je. Eskiviram sve što je vezano za alkohol, imao sam momenat boemskog života. Ja sam čovek koji ne zna za sredinu, idem iz krajnosti u krajnost, tako da sam odlučio da presečem i i skoro godinu dana sam u baš dobrom režimu ishrane i bez alkohola tako da sam u odličnoj formi.

• Aktuelna je serija Klan, tamo tumačiš lika koji je stereotipni primer pripadnika kriminalnog miljea. Kako si izneo tu ulogu, šta ti je pomoglo u gradnji jednog takvog karaktera?

 

- Kamilica je mešavina mog iskustva, a i u saradnji sa rediteljem Bobanom Skerlićem, tako da on je znao kako da saseče ono što je previše, ali sam imao i slobodu. On je kreacija više uticaja, a sreća je da sa Skerlićem imam dobar odnos još od predstave Kad su cvetale tikve, tako da sam se dobro snašao u pravljenju tog lika. Taj lik je sublimacija iskustva i inspiracije.

 

• Da li imaš da najaviš neke nove projekte i predstave?

 

- U pozorištu spremamo Idiota, svakodnevno smo u probama, 30. decembra je premijera, a što se tiče televizije, nastavljamo U klinču, Pevačica se isto snima druga sezona... Snimaću i Kafanu na Balkanu, dosta toga stvarno. Neke stvari još nisu definisane, jer pitanje je da li ću naći vremena za sve to, ali biće dosta toga u narednom periodu.

• Koja priča se krije iza nadimka Trojpec?

 

- Od prezimena Petrović, pa pravopisna pravila šatrovačkog primenjena na moje prezime, pa onda na to primenjena pravila utrovačkog, tako da se dobila ta sleng varijanta mog prezimena. To je nastajalo 15 godina, nije preko noći.