Pevač Zlatan Stipišić Džiboni (43) obeležio je muzičku scenu u regionu, a pored predivnih stvari koje su mu se događale na poslovnom planu, veoma ga je potresla smrt oca Ljube koja je ostavila neizbrisiv trag u njegovom životu. Zlatan više od dvadeset godina gradi skladne bračne odnose sa suprugom Sanjom koju poznaje od svoje desete godine, a zajedno imaju ćerku Tanju (23) i sinove Randoma (15) i Renca (5). U intervjuu za hrvatsko izdanje magazina Story, Džiboni govori o bolu koji ne prolazi, ali i radosti koju predoseća.
Story: Po čemu ćete pamtiti 2011. godinu?
- Ona je za mene bila dosta kontradiktorna. Radio sam posao koji volim i sa ljudima koje volim, što smatram posebnim blagoslovom,
zbog čega sam srećan i zahvalan. S druge strane, dogodilo se nešto od čega još dugo neću moći da se oporavim, a to je gubitak oca. On
mi je bio i roditelj i najbolji prijatelj.
Story: Imate li neostvarenih želja?
- Voleo bih više i češće da budem sa ljudima s kojima bih trebao biti, a tu prvo mislim na svoju porodicu. S druge strane, imam želju da budem i sa ljudima koji me razumiju i vole, kao i sa onima koji vole
moju muziku.
Story: Kako izgledaju praznici u vašoj kući?
- Nikad nisam nastupao za Badnje veče. To je tiha noć, ujedno i noć odricanja. Po običaju trebao bi da bude post, zato na taj datum
nikada nisam svirao, ali svirao sam na Božić zato što je Božić slavlje. Međutim, poslednjih nekoliko godina ne sviram ni na Božić jer mi odgovara da ta dva dana budem kod kuće sa svojima, a i deca se tome vesele.
Story: Glumite li svojoj deci Deda Mraza?
- Naravno, nisam im raspršio te iluzije, a i sam bih najradije u svašta verovao. Sa starijim sinom nedelju dana pre Božića išao sam u kupovinu jelke i isti dan smo je okitili. Za Novu godinu imam priliku da nastupim sa ljudima dobre volje. Jeste radno, ali to je veselje.
Story: Kome prvo čestitate u novogodišnjoj noći?
- Na sceni ljudima iz svog iz benda, a naše su familije u bekstejdžu. Tamo su mi porodica i moja Sanja, a ako su klinci sa
mnom, onda i oni. Svi se izljubimo, ko koga uhvati. To je malo neuobičajena situacija za nekoga ko se bavi nekim klasičnim
zanimanjem. Mi znamo da uđemo u Novu godinu u pola pesme, pa više i nemam pojma. Ljudi počnu da mašu i viču: Gotovo, gotovo,
počelo je...
Story: Šta želite sebi i porodici u 2012. godini?
- Da smo živi i zdravi, kao i da se slažemo. To mi je najvažnije.
