U velikom novogodišnjem intervjuu za Glossy mlada pevačica pričala je o svom muzičkom odrastanju, pevanju na ulici, performansima na sceni, ali i o klipu koji su čelnici Granda tražili od nje da ukloni sa poznate društvene mreže.
Pevačica Zorja Pajić nedavno je došla u cantar pažnje kada je snimila himnu za novi rijaliti šou program "Bar" koji se emituje na Kurir televiziji. Njena nova pesma zove se "Želim", ali pored ove ona je snimila još jednu numeru pod nazivom "Lutka od porcelana".
Kako ona navodi ova pesma i žanr su nešto u čemu se ona nije do sada oprobala, te joj je taj projekat bio izazov. Reakcije na pesmu "Lutka od porcelana" su je oduševile, ali ne planira da se tom muzikom bavi u budućnosti.
Što je to bio tvoj iskorak, da snimiš takvu pesmu, s obzirom na to da je povezuju sa nekim Breninim stilom?
— Mili je radio tu pesmu, tako da pesma dolazi iz iste muzičke kuhinje. To su pesme koje smo svi slušali odrastajući ovde. Dobila sam je, pa nisam želela da je odbijem niti bilo šta slično, dala sam sve od sebe da to lepo izgleda i mislim da samo u tome uspeli.
Jesi li je dovoljno osetila s obzirom na to da si je dobila?
— Jesam, zato što je tekst koji je napisan, napisan samo za mene, pa moram da se zahvalim celom mom timu.
S obzirom na to da mnogi izvođači kupuju pesme od nekih autora koje nisu slične sa njihovih izgrađenim stlom, te obično to rade zbog popularnosti. Međutim ti si neko ko pravi pesme, te sada spremaš numeru za Izbor za pesmu Evrovizije. Šta je to će tvoju muziku izdvojiti? Koja poruka?
NE PROPUSTITE
— Ja još uvek ponalazim svoj stil, ali je to definitivno neka moderna muzika kao što radi Sara Jo, Edita, Senida, Ariana Grande, Bijonse... Mislim da treba da iskoristim svoje volakne sposobnosti. To je ono u šta sam 100 posto sigurna. Da li će to zvučati kao pomenuti izvođači - ja to ne znam, da li će publika to prihvatiti onako kako ja očekujem i želim – ne znam, ali moram da probam. Kako publika bude reagovala tako ću se i ja oblikovati.
A stil Jelena Karleuše? Šta misliš o njemu? Kakav ti je to pravac?
— To su nekako pesme koje dolaze iz Grčke, Turske, Azerbejdžana… Takođe su to pesme koje smo mi slušali kao deca. Meni se sviđa njen scenski nastup, njena energija. To je nešto šta možemo naučiti od nje, ali što se tiče žanra muzike ne. to nije moja šoljica čaja.
Bila si zapažena dosta sa svojim stalinzima u ZG. Posebno je zapažen tvoj prvi nastup. Pored tvojih nastupa zapaženi su i performansi jedne od takmičarki koju navodiš da ti je prijateljica - Marija Gruevska. Postoji li recept kako neki performer treba da se obuče na sceni, a da ga svi zapamte?
— Ja uglavnom gledam šta drugi rade, oni što su uspešni u svom poslu, tačnije u tom scenskom nastupu i negde izvlačim neke nijanse tog performansa, odnosno ono šta mogu da povežem sa sobom i u kojima mogu da zamislim sebe. Onda sama smišljam koncept u glavi. Možda nešto dolazi i iz mene, a možda sam nešto videla pa preoblikovala. Ti kada ti staneš ispred ogledala i kada vidiš sebe na toj sceni, bitno je da možeš da zamisliš sebe i da vladaš na njoj. Ako ti to uspeš da izneseš, ljudi će to prihvatiti.
Je l' to utiče na samopouzdanje?
— Apsolutno. To I jeste samopouzdanje o tome se radi. Ja ako odlučim da izađem gola ili u crnoj haljini do poda, jednostavnoj, to mora da znam da ponesem.
Vidiš li se u nekim stajlinzima sličnim kostimima Marije Gruevske – trikoi, detalji i slično?
— Trenutno ne, zato što ja nisam takvog karaktera. Moja ideja nije u skladu sa trikoom. Da li će to biti nekada moja ideja kada budem trenirala, svakako da da, ali trentno ne. Ja sam više za neke art lukove.
Da li to onda znači da se nećeš prilagođavati stilu koji ti neki stilista bude nametao?
— Videla bi kako se osećam u tome. Nema smisla da to obučem, a da se osećam naprijatno. Onda ne treba ni da izlazim na scenu ili na slikanje ili bilo gde. Otvorena sam da probam nove stvari, ali ako ih obučem I ne mogu da ih nosim – nema smisla.
Gde crpiš inspiraciju za svoje nastupe, performanse i sl?
— Na Jutjubu. Stalno slušam, preslušavam i gledam nastupe i razmišljam gde se ja tu pronalazim i onda inspiraciju crpim iz svoje glave. I naravno iz mog supruga, moje najveće podrške.
Nova si na javnoj sceni, gde se pojavljuje mnogo novih pesama, neki navode da se te numere uopšte ne razlikuju. Ti si vanserijska pevčica, ali jedna od članica žirija u Zvezdama Granda, Jelena Karleuša često napominje da to nije dovoljno. Kako ćeš se ti izdvojiti?
— Usaglasiću se s njom. Nije samo dobar glas ono šta može da te izdvoji od drugih. Ti po mom mišljenju, da bi bio dobar izvođač, umetnik I performer ti mora da staneš na scenu i šta god da uradiš mora da izazoveš nešto. Tvoja publika ne sme da izađe iz sale hladnokrvna, oni treba da osete nešto lepo, jako, strašno – zavisi ko šta voli.
Postoji li neko pevača i pevačica o čijim nastupima si razmišljala, a da tako mogu da izgledaju tvoji?
— Ne. Ja sam počela da se bavim ovim zato što smatram da mogu da donesem nešto drugačije. Prvenstveno svojim glasom koji je već sada mogu da kažem prepoznatljiv koji može da se iskoristi na razna načine, samo treba da otkrijemo kako.
NE PROPUSTITE
Kada spominješ svoje početke često pričaš o tome gde si počela da pevaš. Govoriš da je to bila ulica, da si tamo svirala, pevala, razbijala tremu za ispite i pripremala se za svoje nastupe u budućnosti, ali često ljudi tu ulicu gledaju sa predrasudama. Kako bi ti razbila te predrasude o ulici?
— Mi smo svi jednaki. Ulica kao scena je jedinstvena i ne može to iskustvo da se stekne nigde drugde. Ja sada želim da se zahvalim publici koja je prolazila tamo, podržavala, slikala, snimala, samo stajala, okrenula se. To me podstaklo da razmišljam da kod mene postoji nešto šta dira ljude. Zbog toga je ulica meni najdraža. Takođe sam skoro imala prilike da vidim da dosta mlade dece koji idu na srednju školu, sviraju na ulici i nemaju nikakav problem sa tim. Mislim da se već razbijaju predrasude I da se ljudi za njima okreću sa osmehom, a ne sa nekim sažaljenjem. Zato što više uličnih muzičara – to bogatija zemlja.
Jesi li nekada razmišljala o tome da li će te neko sažaljevati što pevaš na ulici?
— Ne. Samo me je bio strah da ne pogrešim.
Je l’ bilo situacija kada si pogrešila?
— Naravno, kako da ne. Trebalo mi je puno vremena da naučim kako da prevaziđem tremu, zbog čega sam ja to i radila. Trema te potpuno sroza. Grešiš i kada ne bi pogrešio. Trebalo mi je vremena da naučim da kontrolišem disanje, da kontrolišem razmišljanje. Da sve to izgleda lepo. Što više to radiš to manje treme imaš.
Stalno se uz tvoje ime provlači i tvoj jutjub kanal. Tu društvenu mreži prate i stari i mladi. Uglavnom se sve to povezuje sa infulensingom. Smatraš li da si pored toga što si pevačica i influenserka?
— Ne mogu da kažem da sam influenserka, ali da imam neki uticaj na neku grupu ljudi — da. Primetila sam da postoje devojčice koje vode grupe o meni. Lepo je da se neko ugleda na tebe. Ponosna sam na to, ali to jeste odgovornost.
Kako ti doživljavaš tu odgovornost?
— Smatram da moram da pazim sve šta govorim i da sve šta kažem da iza tih reči stojim. Mislim da je to ispravno. To je nezgodna pozicija. Mada, infulenseri imaju izgleda najveći uticaj na omladinu, pored profesora itd. Iz tog razloga pazim šta pričam, šta izgovaram, mada se i ne trudim da budem baš 100 posto dobra devojčica. Nekada i opsujem, našalim se glupo.
Nekada paziš i ne paziš šta izgovaraš, kako bi onda okarakterisala klip oko kojeg se digla frka u Grandu, odnosno klip koji si morala da ukloniš, da li si tu pazila šta izgovaraš?
— Nisam. Nije bilo potrebe, jer sam pričala iskreno, bez nekog planiranja. Sela sam i gledala svoj nastup. Smatram da ništa ružno nisam rekla, ali sve je ispalo kako je ispalo.
Šta je bilo sporno iz njihove perspektive?
— Možda sam kraj videa koji nisu razumeli.
A kako su trebali da razumeju?
—Trebalo je da razumeju da to nije u redu. Da sam ja svesna svega i da eto prosto imam mogućnosti i prava da se oglasim.
NE PROPUSTITE
